Архитектура експресионизма — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Бот Додаје: tr:Ekspresyonist mimarlık |
м Разне исправке |
||
Ред 7:
== Историја ==
Иако је [[20. век]] себе називао модерним није престао да се оверава смисао ове речи. Пример је трагање за изворима модерне и интересовање за сецесију и за експресионизам. Захваљујући оснивању немачког веркбунда ("Deutsche Werkbund") који је основан [[1907.]] године и радовима [[Петер Беренс]]а, [[Ханс Пелциг]]а а и [[Валтер Гропијус]]а још из младости повезивање архитектуре и индустрије ствара се основа за нову архитектуру. Ту је био у првом реду значајан Петер Беренс у чијем су берлинском атељеу радили [[Ле Корбизије]], [[Лудвиг Мис ван дер Рое]] и [[Валтер Гропијус]] и кога интересују редукције форме на купу, коцку и круг.
Али не делује само Бернс ту је и [[Ханс Пелциг]] који ради у једном сасвим индивидуалистичком стилу и постаје један од пионира експресионизма у архитектури која касније постаје прихваћена и доживљава кулминацију и томе стилу припадају и каснији пројекти Петера Бернса. На пресудне кораке за непознатим одлучују се затим млађи архитекти као браћа Таут, Гропиус Мис ван дер Рое, и други.
Израз експресионистичка архитектура са помиње у вези са именима [[Бруно Таут |Бруна Тота]] и [[Ерих Менделсон]]а. У својим делима они одбацују хисторизам као и путеве градње архитектонског дела, геометризам је замењен кривим линијама и архитектура настаје као вајарско дело а скулптура је преузимала архитектонску тектонику. Још у делима [[Антони Гауди]]ја су одређени неки видови деформација облика и форми који ће бити разрађени у архитектури експресионизма.
Од великог значаја је било оснивање поменуте организације веркбунд у немачкој чији је циљ био оплемењивање производног рада путем координације уметности, индустрије и занатства и који је себи за циљ ставио да одабире најбоље радове што их остварује уметност, индустрија и занатство. Веркбунд [[1914.]] године организује велику изложбу којом скреће пажњу на своје циљеве и ту су изложбени радови [[Петер Бернс |Петера Бернса]], [[Валтер Гропијус |Валтера Гропијуса]], [[Хенри ван де Велде |Хенрија ван де Велдеа]], [[Бруно Таут |Бруна Таута]] и [[Јосеф Хофман |Јосефа Хофмана]]. Значајно је било прекорачавање граница између појединих врста у уметности. [[1918.]] - [[1919.]] године су након организовања првих група као [[Мост (уметност)|Мост]], одржане и прве изложбе у којим су узели учешће и архитекти експресионисти. Под водством Бруна Тота настаје група архитеката „Arbeitsrat für Kunst“ која излази и са својих шест принципа нове архитектуре у којим се прокламује мисао да се све уметности треба да споје у стваралачки рад архитекта. Поред тога излазе и манифести а и књиге. [[1918.]] – [[1921.]] године излази и први манифест [[Баухаус]]а (који је у великој мери допринео повезивању заната, индустрије и уметности) од стране Валтера Гропиуса и с тиме у вези и његово експресионистичко дело, споменик на гробљу у Вајмару. У вези тога треба поменути и утопије које су карактеристичне за овај правац, [[Лудвиг Мис ван дер Рое]]а из [[1919.]] – [[1921.]] године који су веома смели и визионарски као пројектат стаклених облакодера „кости и коже“ <ref name="EXP">'' Architektura ČSR 1971/5Josef Pechar–Moderní architektura a expresionismus Praha 1971 ''</ref>
облик стаклене грађевине са огромним стакленим зидовима.
После Првог светског рата се јављају две струје једна којаје везана за употребу традиционалних материјала и индивидуалистичко осећање [[Модерна архитектура |модерне архитектуре]] и у чијим се примериманалазе више декоративистичке грађевине, и друга грана која прекорачивши праг реалности остаје на утопијама и као нереализована и постаје права есенција експресионизма и инспирација у архитектури све до данас.
У ову другу групу спада Ерих Менделсон са својим сасвим изнимно реализованим делом Ајнштајнове куле. Неки пројекти из [[1919. |1919]]/[[1920. |20.]] круга архитеката којем припадају браћа Таут, браћа Лукхарт, [[Херман Финстерлин]] и други носе у себи карактеристику архитектуре будућности која је фантастична и слободна и која ће одиграти одлучујућу улогу али су ови пројекти у великом делу пројекти [[Ерих Менделсон |Ериха Менделсона]] који се извршили огроман утицај на немачку архитектуру.
[[Експресионизам]] је био из гледишта развоја модерне архитектуре необично ефектан правац, пун фантазије и нових облика са ликовном спонтаношћу. Није га везивао трајан естетски канон већ потреба за сталним трагањем и откривањем. Иако је вредновање експресионизма повезано са вредновањем сваког појединца посебно, сматра се да је он био револт против традиције, као и степенована жеља за трагањем за новим стилом који би одговарао новом начину живота, новим схватањима, материјалима и могућностима. Он остаје једна од најзначајнијих етапа у историји архитектуре јер се ту не ради о промени форме већ о самој промени представе и начину стварања.
==Карактеристике==
Ред 45:
==Галерија==
<gallery>
</gallery>
| |||