Brensted-Laurijeva teorija kiselina i baza — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
Нема описа измене |
||
Ред 1:
Bronsted-Lorijeva teorija predstavlja teoriju [[kiselina]] i [[baza (hemija)|baza]] koju su nezavisno jedan od drugog predložili Johanes Nikolaus Bronsted i Martin Lori 1923. U ovom sistemu su Bronstedove baze i Bronstedove kiseline definisane tako što je kiselina [[molekul]] ili [[jon]] koji je u mogućnosti da izgubi ili donira katjon [[vodonik]]a tj. [[proton]] H<sup>+</sup>, a baza je vrsta koja je u mogućnosti da prihvati katjon vodonika tj. proton.
Линија 18 ⟶ 17:
Veliki broj jedinjenja može biti klasifikovano u Bronsted-Lorijeve kiseline: neorganske kiseline i njihovi derivati kao što su sulfonati, fosfonati itd., karboksilne kiseline, amini, karbonske kiseline, 1,3 diketoni kao što je acetilaceton, etil acetoacetat ili Meldrumova kiselina i mnoge druge.
Luisova baza koja je definisana kao donor elektronskog para može se ponašati kao Bronsted-Lorijeva baza pošto slobodni elektronski par može biti doniran protonu. To znači da koncept Bronsteda i Lorija nije ograničen samo na vodene rastvore. Svaki rastvarač koji je donor elektronskog para se može ponašati kao akceptor protona.
:AH + S: {{eqm}} A<sup>-</sup> + SH<sup>+</sup>
Tipični rastvarači donori koji se koriste u hemiji kiselina i baza su di-metil-sulfoksid ili tečni amonijak imaju atom kiseonika ili azota sa slobodnim elektronskim parom koji može biti korišten da se veže sa protonom.
==Bronstedova kiselost nekih Luisovih kiselina==
Neke Luisove kiseline koje su definisane kao akceptor elektronskog para se takođe mogu ponašati i kao Bronsted-Lorijeve kiseline. Na primjer jon aluminijuma Al<sup>3+</sup> može prihvatiti elektronske parove vode kao u sljedećoj reakciji:
:Al<sup>3+</sup> + 6H<sub>2</sub>O → Al(H<sub>2</sub>O)<sub>6</sub><sup>3+</sup>
Vodeni jon koji je formiran je slaba Bronsted-Lorijeva kiselina:
:Al(H<sub>2</sub>O)<sub>6</sub><sup>3+</sup> + H<sub>2</sub>O {{eqm}} Al(H<sub>2</sub>O)<sub>5</sub>OH<sup>2+</sup> + H<sub>3</sub>O<sup>+</sup> .....Ka = 1.7 x 10<sup>-5</sup>
Ukupna reakcija je opisana kao kisela hidroliza aluminijumovog jona.
Međutim ne pokazuju sve Luisove kiseline i Bronsted-Lorijevu kiselost. Magnezijumov jon reaguje slično kao Luisova kiselina sa šest molekula vode:
:Mg<sup>2+</sup> + 6H<sub>2</sub>O → Mg(H<sub>2</sub>O)<sub>6</sub><sup>2+</sup>
ali ovdje nema razmjene protona i Bronsted-Lorijeva kiselost vodenog jona je zanemariva (Ka ~ 10<sup>-12</sup>).
Borna kiselina takođe ilustruje korisnost Bronsted-Lorijevog koncepta za kiselinu koja ne disosuje, ali efektivno donira proton bazi tj. vodi. Reakcija je:
:B(OH)<sub>3</sub> + 2H<sub>2</sub>O {{eqm}} B(OH)<sup>4-</sup> + H<sub>3</sub>O<sup>+</sup>
Ovdje se borna kiselina ponaša kao Luisova kiselina i prihvata elektronski par sa atoma kiseonika iz jednog molekula vode koji zatim donira proton drugom molekulu vode i zato se ponaša kao Bronstedova kiselina.
[[ar:نظرية حمض-قاعدة برونستد لوري]]
| |||