Пријатељи (мемоари) — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м r2.5.2) (Бот Додаје: lv:Draugi
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
Ред 80:
Убрзо после другог можданог удара, [[1976]]. године, Селимовић постаје везан за кревет, и од тада па до његове смрти Ћосић га, са заједничким пријатељима, свакодневно обилази и покушава да га орасположи.
 
У свом тестаментарном писму [[САНУ]] из [[1976]]. Селимовић пише: "''Потичем из муслиманске породице, по националности сам Србин. Припадам српској литератури, док књижевно стваралаштво у Босни и Херцеговини, коме такође припадам, сматрам само завичајним књижевним центром, а не посебном књижевношћу српскохрватског књижевног језика. Једнако поштујем своје порекло и своје опредељење, јер сам везан за све што је одредило моју личност и мој рад... Припадам, дакле, нацији и књижевности [[Вук Караџић|Вука]], [[Симо Матавуљ|Матавуља]], [[Стеван Сремац|Стевана Сремца]], [[Борислав Станковић|Борислава Станковића]], [[Петар Кочић|Петра Кочића]], [[Иво Андрић|Иве Андрића]], а своје најдубље сродство са њима немам потребу да доказујем.''". А у свом тестаменту [[1977]]. је, између осталог, записао: "''Срећа је моја, огромна, заиста, што сам наишао на неколико одличних пријатеља који ме воле и цијене, и спремни су да много учине за мене и моју дјецу. То су Добрица Ћосић и Жика Стојковић, прије свега, и ја им се безмјерно захваљујем на дивном осјећању које пружа сигурно пријатељство...''"
 
Меша Селимовић умро је [[11. јул]]а [[1982]]. године.