Статус потрошача има свако [[физичко лице]] које на [[Тржиште|тржишту]] прибавља [[роба|робу]] или [[услуге]] које које нису намењене његовој пословној или другој комерцијалној делатности. У поређењу са старим Законом, по коме статус потрошача има свако [[физичко лице]] које купује [[производ|производе]] или користи [[услуге]] за лличнеличне потребе или потребе свог домаћинства, новнови законЗакон искључује одредбу по којој се потрошач дефинише као [[физичко лице]] које прибаља [[Роба|робу]] или [[услуге]] у ''личне сврхе'' што је веома широк појам. Нови закон предвиђа и [[вансудско поравнање]] потрошачких спорова што по дефиницији подразумева ефикасније спровођење самог закона. Овај закон такође регулише деловање независних удружења потрошача као једног од битних механизама заштите права потрошача. Основна улага ових удружења јесте пружање непосредне подршке потрошачима у евентуалним споровима се трговцима и даваоцима услуга. Закон дефинише строжa правила понашања трговаца везана за истицање цена, као и јасно обавештавање потрошача пре закључења уговора о продаји. Такође, прописује се законска гаранција у трајању од две године с тим што потрошач не мора да доказује да није проузроковао недостатак уколико се тај недостатак јави у првих шест месеци јер се сматра да је постојао у моменту куповине, односно продаје. Једна од великих предности новог закона јесте и заштита интереса потрошача у области пружања специјалних услуга, као што су [[струја]], [[гас]] и [[телекомуникације]], мада по неким мишљењима<ref>[http://www.danas.rs/danasrs/ekonomija/i_zastita_potrosaca_i_energetska_efikasnost_uslovi_za_eu.4.html?news_id=194600 Заштита потрошача и [[енергетска ефикасност]] услови за ЕУ]</ref> нови закон оставља места за побољшање ових одредби.
