Свети Вид — разлика између измена

У [[Православна црква|Православној цркви]] се св. Вид признаје као светитељ из времена неподељене цркве, али његов култ није јак. Упадљиво је да у народном обичајном календару православних [[Срби|Срба]] све до [[Бугарска|бугарских]] граница постоји дан [[Видовдан]] који се обележава такође 15. јуна (у [[20. век|20]]. и [[21. век|21. веку]], [[28. јун]] по [[Грегоријански календар|грегоријанском календару]]) и памти као дан на који се одиграла [[Косовска битка]] [[1389]]. С обзиром на то да је у западним крајевима [[Историја Србије у средњем веку|средњовековне Србије]] присутан утицај Рима, да су у Србију досељавани римокатолички [[Саси]], могуће је да је овај празник реликт прошлости и времена када је био обележаван као црквени празник на целокупном српском етничком простору. Међутим, не треба св. Вида искључиво доводити у везу са римокатоличанством, јер је он ранохришћански светац, који се поштовао још пре раскола хришћана на православце и католике. Треба рећи да је овај празник познат и код Бугара иако Бугарска никада није била под утицајем Римокатоличке цркве. Овај датум је у [[Српска православна црква|Српској православној цркви]] посвећен [[Свети Амос|св. Амосу]], а тек [[1892]]. године постаје [[Литургија|литургијски]] празник посвећен ''[[Лазар Хребељановић|св. кнезу Лазару]] и св. мученицима српским'', кад му се и први пут званично додељује народно име ''Видовдан''. У последње време популарна је и теорија да ''Видовдан'' није директно повезан са св. Видом, већ са словенским богом [[Световид|Световитом]] (Световид, Свантевит) са [[Рт Аркона|Арконе]]. Све претходно наведено упућује на закључак да је култ поштовања старословенског паганског божанства Световида замењен култом св. Витуса (т. ј. код јужних Словена култом св. Вида, а код западних Словена култом св. Вита). Код Срба и Бугара који иако признају св. Вида, као ранохришћанског свеца, овај дан се поштује више као народни празник Видовдан.