Фреска — разлика између измена

'''Фреска''' ({{јез-ита|fresco}}; "свеже" или "влажно" <ref name="ПКС">''Prehledny kulturni slovnik Mlada Fronta, Praha [[1964.]]''</ref> и у супротности sa {{јез-ита |al secco}}; на суво) или '''стенопис''' ([[црквенословенски језик|цсл]].) је традиционални поступак [[сликарство|сликања]], којим се боје наносе директно на свеж [[креч]]ни [[малтер]]. Фреска је најстарија техника у сликарству и долази још из времена [[Праисторијска уметност|праисторије]]. Име и усавршење технике, је пореклом из италијанске [[Ренесанса|Ренесансе]]. Једна од најлепших [[Србија|српских]] фресака је фреска [[Бели Анђео|Белог Анђела]], која се налази у манастиру [[Милешева]] а поред ове фреске у Србији постоје фреске у осталим српским манастирима из доба процвата уметности у Србији и који се налазе на списку [[Унеско]]ве [[Светска баштина|Светске баштине]]- [[СПЦ]] под именом „[[Средњовековни споменици на Косову и Метохији]]“ и за време [[Златно доба српског сликарства | Златног доба српског сликарства]], односно времена када је ово сликарство, и то управо фрескосликарство, било на врло високом нивоу у односу на целокупно сликарство у [[Европа |Европи]]<ref name="ПРЕД">''[[проф. арх. Ђурђе Бошковић]] Предаванја на Архитектонском факултету из Историје уметности [[Београд]] [[1971.]]''</ref> у току [[13. век]]а.

Фреска се изводи водом резређеним [[боја]]ма у влажан кречни малтер. Боја се у малтер упије и по сушенју се трајно споји. Боја се бира тако да не реагује са [[креч]]ем. Код фреско сликања, боји слике је посвећена посебна пажња (због трајности). Када се подлога суши, наносе се боје растворене у води. Израда фресака је спора. Сликар наноси природне боје растворене у води на влажној подлози, пазећи на време и да започне слику тачно онолико колико може да заврши за један дан, и повеже са суседним композицијама. <ref name="ПКС">''Prehledny kulturni slovnik Mlada Fronta, Praha [[1964.]]''</ref>Боје после сушења постају знатно светлије.<ref>Душан Комлушки. Средњовековни манастири и цркве у Србији. Службени гласник(ISBN 86-7549-344-4)</ref>