Хормон раста — разлика између измена

Соматотропин се лучи у ацидофилним ћелијама [[предњи режањ хипофизе|предњег режња]] [[хипофиза|хипофизе]]. Секреција соматотропина из хипофизе се налази под контролом инхибишућих и активишућих хормона [[хипоталамус]]а. Соматотропин ослобађајући хормон (фактор) ({{јез-ененгл|Growth hormone releasing hormone (GHRH))}} стимулише стварање соматотропина. Састоји се од 44 [[аминокиселине]]. Соматостатин, један од хормона [[хипоталамус]]а инхибише стварање хормона раста. Соматостатин се ствара и ослобађа и на другим местима. Д-ћелије ендокриног [[панкреас]]а ([[Лангер-Хансова острвца]]) такође секретују соматостатин који инхибише секрецију [[инсулин]]а и [[глукагон]]а.

*Соматотропин подстиче пораст запремине ћелија, саму деобу ћелија ([[митоза]]) као и диференцијацију неких ћелија нпр. [[мишићна ћелија|мишићних]] и [[коштана ћелија|коштаних ћелија]]. Посебно је значајно дејство овог хормона на [[скелет]]. Под утицајем овог хормона повећава се стварање [[протеин]]а у [[коштане ћелије|коштаним ћелијама]] и ћелијама [[хрскавица|хрскавице]] ([[хондроцити]]), деоба ових ћелија се такође повећава, а такође и трансформација ћелије хрскавице у коштане ћелије. [[Дијафиза]] дугих [[кости]]ју се издужује, а [[епифиза|епифизе]] (крајеви кости) удаљавају једна од друге. Између епифизе и дијафизе налази се епифизна пукотина, која садржи ћелије хрскавице, чијом деобом и трансформацијом настају коштане ћелије и кост се издужује. Међутим временом долази до исцрпљивања ћелија хрскавице у [[епифизна пукотина|епифизној пукотини]], тако да се дијафиза спаја са епифизама и тако се прекида раст костију у дужину. Од тог тренутка оне могу расти само у ширину. Кости плочастог облика могу расти под утицајем овог хормона непрестано, па су у случају повећане секреције овог хормона нпр. код [[акромегалија|акромегалије]] посебно изражене.

Хормон раста не испољава (значајно) дејство самостално, већ делује преко посредника који се зову соматомедини. Позната су три [[соматомедини|соматомедина]]: соматомедин А, Б и Ц. Најзначајнији је соматомедин Ц, који које се зове још и инсулину сличан фактор раста ({{јез-ененгл|insuline-like growth factor (IGF-I)}}). Код неких болести које се карактеришу [[патуљаст раст|патуљастим растом]] смањен је ниво стварања соматомедина, такође сматра се да је и код афричких [[Пигмеји|Пигмеја]] способност стварања соматомедина Ц смањена. Соматомедин Ц се синтетише у јетри под утицајем хормон раста. Иначе хормона раста има кратак полуживот у крви (око 20 минута), док је соматомедин Ц активан у преко 20 сати. Инсулину сличан хормон раста I се везује за рецепторе поменутих ћелија, доводећи до разних промена (нпр. активација [[тирозин киназа|тирозин киназе]] и на тај начин постижу дејство.