Зеничка резолуција — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Мицки каже да је кориштење шаблона цитевеб, кршење АП
Ред 20:
| archiveurl =
| archivedate =
| quote =
| quote = За разумевање политичких превирања крајем 1941. и почетком 1942. године, важно је истаћи појаву Муслиманских резолуција. То су била јавна саопштења која су иницирали верски прваци. У тим саопштењима се осуђивао усташки терор, и указивало на лош положај муслимана у усташкој држави. У Сарајевској резолуцији се каже да су муслимани оснивање Независне Државе Хрватске дочекали са многим надама, али да су се убрзо разочарали, и да им је Краљевина Југославија изгледала као земља реда и мира у односу на НДХ.
}}</ref> коју је [[26. мај]]а [[1942]]. године потписала група од 27 угледних муслимана из [[Зеница|Зенице]] и у којој се констатује тежак положај [[Роми|Рома]] исламске вероисповести из [[Босна и Херцеговина|Босне и Херцеговине]] које власти [[НДХ]] упућују у логоре, и захтева се од верских власти да утичу на власти [[НДХ]] да поштују сопствену уредбу која тзв. беле Цигане муслимане дефинише аријевцима изузетим од депортовања у логоре, <ref>{{Cite web
| url = http://www.rijaset.ba/index.php?option=com_content&view=article&id=1188:rezolucija-zeniih-muslimana-za-zactitu-roma&catid=206:za-rivot-i-vjeka&Itemid=148
Ред 42:
| archiveurl =
| archivedate =
| quote =
| quote = Postoji odredba Ministarstva unutrašnjih poslova od 30. VIII 1941. br. 32661/41, koja određuje da se u tzv. „bijele Cigane" Muslimane nema dirati, jer se isti imadu smatrati arijevcima. Stoga se na iste ne smiju primjenjivati nikakve mjere već određene i koje će se ubuduće odrediti protiv Cigana. Revoltirani ovim postupkom, Muslimani u Zenici izdali su 26. maja 1942. svoju rezoluciju, koju je potpisalo 27 uglednih zeničkih Muslimana. Radi interesantnosti i važnosti ove rezolucije navodimo je u cjelosti (prema tekstu u arhivi Gazi Husrev-begove biblioteke u Sarajevu):
}}</ref> да се пусте из логора и врате они који су одведени и да се казне власти и органи који су прекршили одредбу Министарства унутрашњих послова и вршили депортовање у логоре тзв. белих Цигана муслимана.
 
Ред 68:
| archiveurl =
| archivedate =
| quote =
| quote = Након уласка немачке војске у Загреб, 10. априла 1941, проглашава Независну Државу Хрватску
}}</ref>
. У Независној Држави Хрватској је убрзо по њеном оснивању започет [[геноцид]] над [[Срби]]ма, [[Јевреји]]ма и [[Роми]]ма. У циљу спровођења политике геноцида је створен велики број концентрационих логора. [[Муслимани]] из Босне и Херцеговине су преко својих верских организација почетак [[геноцид]]а над [[Роми]]ма [[ислам]]ске вероисповести у Босни и Херцеговини доживели као напад на [[ислам]] и на све муслимане.<ref>{{Cite web
Ред 91:
| archiveurl =
| archivedate =
| quote =
| quote = „Muslimani su na prve na cističke pokušaje koji su išli za likvidiranjem Cigana, či tavo pitanje predstavili kao atak na islam i Muslimane. Progoni ma Cigana u Bosni i Hercegovini već na samom početku dat je od strane bosanskih Muslimana vid vjerskih progona,“
}}</ref>