Шакоперке — разлика између измена

Ова група риба има вретенасто тело, два леђна и једно репно [[пераје]]. Првобитно су биле слатководне рибе које су живеле у водама склоним пресушивању па им је тада [[рибљи мехур]] служио као [[плућа]]. Зато се код њих образују унутрашњи носни отвори ([[хоане]]). Рибљи мехур је код ових риба, као и код [[рибе дводихалице| дводихалице]], у вези са вентралном страном [[ждрело|ждрела]] . По тој особини се разликују од свих осталих риба, а истовремено су слични са копненим кичмењацима код којих плућа комуницирају са вентралном страном ждрела.

То је веома стара група риба из [[палеозоик]]а која је до [[1939.]] године била позната само у фосилном облику. Те године је у водама Индијског океана, поред источне обале [[Капланд]]а у Јужној Африци, уловљена чудна риба дугачка скоро 2 -{m}-. Рибари су је предали тадашњем кустосу музеја госпођици М. К. Латимер, а она је проследила тај чудни проналазак познатом [[ихтиолог]]у и [[хемичар]]у [[Ј. Б. Л. Смит]]у (J.B.L. Smith). Професор Смит је рибу назвао[[ латимерија]], односно, ''-{Latimeria chalumnae}-'' према проналазачу и реци Халумни (-{Chalumna}-). Откриће ове рибе је било својствена научна сензација пошто се за шакоперке сматрало да су изумрле пре око 75 милиона година. Петнаестак година касније, тачније [[1953.]]г. поново у Индијском океану, поред [[Коморска острва|Коморских острва]] уловљена су још два примерка шакоперки која се разликују од латимерије и сврстана су у засебан род [[маланија]] (''-{Malania}-''). Недавно је у морима Индонезије откривена још једна врста рода латимерије (''-{Latimeria menadoensis}-''). Латимерија се врло често назива и [[целакант]] према реду [[целакантиформес]] (-{Coelacanthiformes}-) коме припада.

{{CommonsCommonscat|Category:Latimeriidae}}