Димитрије Данић — разлика између измена

м
нема резимеа измене
мНема описа измене
мНема описа измене
'''Димитрије Данић''' рођен је 1862. у [[Београд|Београду]], а умро је 1932. године. У Јени је докторирао 1885. године, са титулом доктора [[Филозофија|филозофије]]. Тема доктората је била ''Конформно пресликавање елиптичног параболида на раван''. Године 1885. одлучено је да као професор за вишу [[Математика|математику]] остане Димитрије Нешић, а за наставника новоосноване катедре за нижу математику расписан је конкурс на који су се пријавила четири кандидата. Веће [[ПМФ|Природно-математичког]] одсека предложило је првог дотора математичких наука код нас Димитрија Данића, али га Академски савет [[Велика школa|Велике школе]] није изабрао. Ипак га је [[Државне институције у СиЦГ|Министарство]] просвете поставило у звање хонорарног професора 1876. године. Као приправници у настави су помагали Петар Вукићевић и Ђорђе Петровић, који су 1887. године завршили са одличним успехом Природно-математички одсек Велике школе. Обојица су ускоро отишли на специјализацију. Ђорђе Петровић докторира 1893. у [[Беч|Бечу]], а Петар Вукићевић у [[Берлин|Берлину]] 1894. године. Године 1877. поново је расписан конкурс са професора ниже математике. Од пријављена три кандидата, међу којима је био и Димитрије Данић, изабран је Богдан Гавриловић. Димитрије Данић је касније предавао математику на Војној академији и био је писац познатих уџбеника.
{{сређивање}}
'''Димитрије Данић''' рођен је 1862. у [[Београд|Београду]], а умро је 1932. године. У Јени је докторирао 1885. године, са титулом доктора [[Филозофија|филозофије]]. Тема доктората је била ''Конформно пресликавање елиптичног параболида на раван''. Године 1885. одлучено је да као професор за вишу [[Математика|математику]] остане Димитрије Нешић, а за наставника новоосноване катедре за нижу математику расписан је конкурс на који су се пријавила четири кандидата. Веће Природно-математичког одсека предложило је првог дотора математичких наука код нас Димитрија Данића, али га Академски савет Велике школе није изабрао. Ипак га је [[Државне институције у СиЦГ|Министарство]] просвете поставило у звање хонорарног професора 1876. године. Као приправници у настави су помагали Петар Вукићевић и Ђорђе Петровић, који су 1887. године завршили са одличним успехом Природно-математички одсек Велике школе. Обојица су ускоро отишли на специјализацију. Ђорђе Петровић докторира 1893. у [[Беч|Бечу]], а Петар Вукићевић у [[Берлин|Берлину]] 1894. године. Године 1877. поново је расписан конкурс са професора ниже математике. Од пријављена три кандидата, међу којима је био и Димитрије Данић, изабран је Богдан Гавриловић. Димитрије Данић је касније предавао математику на Војној академији и био је писац познатих уџбеника.
 
[[Категорија:Математика]]
80

измена