Микенска цивилизација — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене
мНема описа измене
Ред 4:
Оно што се поуздано зна јесте да су носиоци ове културе, које је Шлиман прозвао ''Микењанима'', били део [[Индоевропљани|велике индоевропске породице народâ]], која се иселила из прапостојбине и раширила по [[Јужна Европа|јужној]] и [[Западна Европа|западној Европи]], [[Индијски потконтинент|Индији]] и Персији. Једна таква група дошла је из правца севера на територију копнене Грчке око 1900. год. пре н. е., успела да завлада њоме предходно покоривши аутохтоно становништво и да развије своју културу.<ref name="е">-{Duiker & Spielvogel}-, ''н. д.'', 76</ref>
 
Између 1400. и 1200. год. пре н. е. она је достигла свој највећи зенит, што је константовано на основу броја моћних монархија, чија су седишта била смештена у утврђеним резиденцијама.<ref name="е"></ref> У то време микенска елита инвестирала је своје богатство у изградњу палатâ и импресивних фортификација широм целе копнене Грчке. Места попут Микене, Тиринта и Мидеје у Арголиди, Пила у Месенији, Глаа и Тебе у Беотији и Вола у Тесалији само су нека од таквих.<ref name="ј"></ref> Микенске палате биле су те које су одржавале везе са источноегејским и блискоисточним цивилизацијима. У почетку су то радилирадилe посредством минојског Крита, да би после одређеног времена, након што су га покорили, преузели ствар у своје руке.<ref name="м">-{Webster}-, ''н. д.'', 284</ref>
 
Након тог периода просперитета, константно ратовање које се водило између микенских краљевства, а у исто време и са страним освајачима, довело је до пропадања палатâ а самим тим и до дезинтерграције микенске културе што је датирано око 1100. год. пре н. е.<ref name="и">-{Perry, Jacob, Chase, Jacob}-, ''н. д.'', 52</ref> Истовремено, са разарањем микенске културе наступило је доба дубоке социјално-економске и културне промене у егејском базену (в. ''[[Мрачни век|Мрачно доба]]'').<ref name="к">-{Struve}-, ''н. д.'', 69</ref>