'''ФарскиФерјарски језик''' (føroyskt; ISO 639-3: [http://www.sil.org/iso639-3/documentation.asp?id=fao fao]), један је од пет језика западноскандинавске групе северногерманских језика, којим се служи око 48.200 [[Фарски народ|Фараца]] на [[Фарска Острва|фарскимФарским острвимаОстрвима]] и око 25.000 у [[Данска|Данској]] и другде. Његова историја почиње откривањем ''„Grím Kambana“'', [[825]] године, када га насељавају Викинзи из Норвешке, а језик којим су говорили био је ''„Dansk tunga“'' или старонорвешки <ref>[http://www.omniglot.com/writing/oldnorse.htm Old Norse (Dansk tunga)]</ref>. До стварања нових језика долази поделом између [[800]]. и [[1050]]. на источнонорвешке из којих су настали [[шведски]] и [[Дански језик|дански]] и западнонорвешке, из којих су се развили фарскиферјарски, [[норвешки]] и [[Исландски језик|исландски]]. ФарскиФерјарски језик има своје писмо од 14. века. Фарски лингвиста В. У. Хамершејимб (1819-1909) створио је [[1846]]. ново писмо на којем су 1890. издане прве фарске новине ''„Føringatiðindi“'' (''Фарске новине'') <ref>[http://www.mundofree.com/islasferoe/thefaroeselanguage.html The Faroese Language]</ref>. Од свих осталих германских језика, фарскомферјарском је најсличнији исландски, а то се највише може захвалити изолираностиизолованости и у устрајности за очувањем свог језика.
