Поентилизам — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м [r2.6.5] Бот Додаје: simple:Pointillism
м r2.6.4) (Бот Додаје: ca:Puntillisme; козметичке промене
Ред 1:
[[Слика:Seurat-La Parade detail.jpg|мини|десно|200п|Детаљ са слике [[Жорж Сера]]а ''Парада'' ([[1889.]]), која илуструје технику [[Комплементарне боје |комплементарних боја]] у поентилизму.]]
[[Слика:Baigneurs a Asnieres.jpg|мини|205п|[[Жорж Сера]], ''[[Купање у Анијеру]]'' (1884)]][[Слика:Georges Seurat - Un dimanche après-midi à l'Île de la Grande Jatte.jpg|мини|205п|[[Жорж Сера]], ''[[Једно недељно поподне на острву де ла Гран Жат]]'' ([[1884]].-[[1886]].)]]
'''Поентилизам''' (од {{јез-фр|point}} - тачка), или '''дивизионизам''' како га је називао творац ове технике [[Жорж Сера]], је [[сликарство|сликарска]] техника настала у Француској у другој половини [[20. век]]а, у којој се примарне (плава, жута, црвена) и комплементарне (наранџаста, љубичаста, зелена) боје наносе на сликарску површину кратким потезима ([[тачка]]ма) једна до друге, по принципу комлементарности, да би се у [[око|оку]] посматрача створила [[илузија]] целовитости форме. Ова технику су користили сликари [[Неоимпресионизам|неоимпресионисти]], тако да се имена за технику и правац често користе као [[синоним]]и. Припадници овог правца у сликарству су користили ову технику поигравајући се ефектима које слика оставља на посматрача, али на сасвим другачији начин у поређењу са сликарима [[Импресионизам|импресионистима]].
 
Поентилизан или [[неоимпресионизам]] произилазе из [[импресионизам |импресионизма]] и означавају његов касни развој. Ова техника и правац у сликарству се заснивају на савременим теоријама о физичким, физиолошким и психолошким законитостима човековог посматрања [[боја]]. [[Жорж Сера]] је проучавао истраживања о светлости савремених физичара као што су Ежен Шеврел, Херман Лудвиг вон Хелмхолц и његов пријатељ Шарл Анри.
 
Овај термин се по некад употребљава и у [[Литература |литератури]] за означавање литерарне технике где се ставља нагласак на типичке појединости појава или догађаја.
 
Најистакнутији представници ове технике и правца су [[Жорж Сера]] и [[Пол Сињак]].
 
== Настанак технике ==
Крајем [[19. век]]а, дела [[Импресионизам|импресиониста]] су често одбијана од стране званичног "Салона". Почев од [[1874]], импресионисти излажу самостално. [[1884.]] стварају чувени "[[Салон независних]]" (Salon des Indépendants). Млади [[Жорж Сера]] га посећује, дивећи се дометима импресиониста и њиховој техници сликања свакодневних сцена или [[пејзаж]]а помоћу кратких и изражених потеза. [[1890.]] године Сера ће записати :
{{цитат|"Чистина спектралног елемента је основ моје технике...".}}
 
Тиме је дефинисао своју технику која се састоји у постављању чистих и [[Комплементарне боје |комплементарних]] [[Тачка |тачака]] боје на платно.
 
Већ [[1883.]] Сера је започео своју прву велику композицију (201 × 300 cm) под називом "Купање код Анијера" (-{Une baignade à Asnières}-). Као припрему за слику, Сера је направио серију [[скица |кроки]]ја и [[цртеж]]а. Затим је, у свом [[атеље]]у, на платну "раздвојио" [[Боја |боје]] [[мотив]]а, на мале тачке примарних и комплементарних боја. Своју слику је [[1884.]] изложио на Салону независних. Рад изазива забуну али и привлачи пажњу, нарочито млађих уметника. Током лета те године, Сера почиње своју вероватно најпознатију слику : "Једно недељно поподне на острву Де Ла Гран Жат". Само за ову слику, Сера је израдио 38 [[скица]] у [[Уље (сликарство) |уљу]] и 23 припремна [[цртеж]]а. Слику је изложио [[1886.]] на осмој и последњој изложби [[Импресионизам |импресиониста]].
 
== Техника ==
Поентилистички приступ је супротност уобичајене методе сликања стапањем [[Боја |пигмената]] и мешањем боја на [[палета|палети]] или коришћења многих комерцијалних, унапред замешаних боја. Техника се састоји у слагању чистих мрља ([[Ташизам]]) боја једних до других, а илузија облика и форме се ствара у оку посматрача који посматра слику са одређене дистанце.
 
== Употреба ==
[[Слика:King Kelly 0554fu.jpg|мини|200п|Поентилизам у штампи: [[кромолитографија]] бејзболске картице из 1888. год.]]
 
Према адитивној теорији, ако се помешају [[црвена]], [[плава]] и [[зелена]] светлост (примарне адитивне боје), добија се бела светлост. Овај систем, који се назива адитивна метода, користе телевизори и монитори рачунара у боји, који уз помоћ ситних тачкака примарних боја (црвене, зелене и плаве) формирају слику.
 
У сликарској пракси као и у колор [[Штампа |штампи]] се пак користи супстративна метода, према којој се потпун спектар боја добија уз помоћ мешања три примарне сустрактивне боје, жуте, црвене и плаве. Сјајни поентилистички ефекти исијавања су добијени управо овом методом, мешањем основних сликарских [[боја]], не на палети, као што је то био обичај у дотадашњој сликарској пракси, већ њиховим постављањем, у виду издвојених тачака или кратких потеза, директно на сликарско платно.
 
== Ширење и опадање неоимпресионизма и његови утицаји ==
 
[[Термин]] [[неоимпресионизам]] је први пут употребио [[1886.]] Феликс Фенеон, учетнички критичар.
Око Жоржа Сера се окупила мала група присталица ове технике. Они оснивају [[1884.]] године "Удружење независних уменика“ (-{Société des artistes indépendants}-). Од најпознатијих, у групи се налазе [[Жорж Сера]], [[Пол Сињак]], [[Камиј Писаро]] и [[Лисјен Писаро]].
Неоимпресионизам је постао сликарски правац са својим браниоцима (као што је то био Фенеон), присталицама и изложбеним просторима. Шири се брзо и у [[Белгија |Белгији]], са [[Хенри ван де Велде|Хенријем ван де Велдеом]] и [[Тео ван Риселберге|Теом ван Риселбергеом]] као најистакнутијим представницима, а затим и у [[Немачка |Немачкој]], управо захваљујући Велдеу.
 
Након смрти Сера [[1891]], Сињак стаје на чело покрета. Међутим, група прети да се распадне : њени чланови сликају све већим и већим тачкама и платна почињу да подсећају све више и више на мозаике ([[Ташизам]]). Ефекат јединства форме је угрожен и сликари теже ка њеном разарању и апстраховању.
 
Утицај неоимпресионизма се осећа највише код [[Фовизам |фовиста]] и немачких експресиониста, као и у периоду настанка абстракције (у првим радовима Кандинског). Почетком двадесетог века, неки од најистакнутијих уметника се инспиришу неоимпресионизмом : [[Анри Матис|Анри Матис]], [[Едуар Вијар]], [[Паул Кле|Паул Кле]], [[Пол Гоген|Пол Гоген]], [[Робер Делоне]], [[Ђино Северини]], [[Ђакомо Бала]], [[Ван Гог|Ван Гог]], [[Пит Мондријан|Пит Мондријан]].
 
== Види још ==
* [[Постимпресионизам]]
* [[Неоимпресионизам]]
 
== Литература ==
Ред 55:
[[id:Pointillisme]]
[[bg:Поантилизъм]]
[[ca:Puntillisme]]
[[cs:Pointilismus]]
[[de:Pointillismus]]