Standardno stanje — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене |
|||
Ред 3:
U toku razvoja standarda u [[19. vek|devetnaestom veku]], superscript simbol <sup><s>o</s></sup> je bio usvojen da indicira ''non-nula'' prirodu standardnog stanja. Superskript krug º je takođe u širokoj upotrebi, i oba su jednako prihvatljiva.<ref>{{GreenBookRef2nd|pages=48–54}}</ref>
Standardno stanje materijala (čiste supstance, mešavine ili rastvora) je referentna tačka koja se koristi za proračun njegovih osobina pod različitim uslovima. U principu, izvor standardnog stanja je arbitraran, mada Međunarodna unija za čistu i primenjenu hemiju (IUPAC) preporučuje konvencionalni skup standardnih stanja za generalnu upotrebu.[1] IUPAC preporučuje korišćenje standardnog pritiska po = 1 bar (100 kilopaskala). Striktno govoreći, temperatura nije deo definicije standardnog stanja. Na primer, standardno stanje gasa je konvencionalno izabrano da bude jedinica pritiska (obično bar) idealnog gasa, nezavisno od temperature. Međutim, većina tabela termodinamičkih količina su kompajlirane na specifičnim temperaturama, najčešće 298.15 K or, u manjoj meri 273.15 K. Standardno stanje ne bi trebalo mešati sa standardnom temperaturom i pritiskom (STP) gasova,[2] niti sa standardnim rastvorom korišćenim u analitičkoj hemiji.[3]
U toku razvoja standarda u devetnaestom veku, superscript simbol o je bio usvojen da indicira non-nula prirodu standardnog stanja. Superskript krug º je takođe u širokoj upotrebi, i oba su jednako prihvatljiva.[4]
==Dodatna literatura==
| |||