Корисник:Putinovac/Радови/Византијско царство — разлика између измена

{{Види још|Римско царство}}

Римско царство је доживело територијалну експанзију током 1. и 2. века п. н. е. док је на просторима царства испостављени поредак мира, који је остао познат као Римски мир (лат. Pax Romana). Године 117. н. е. Римско царство достиже свој територијални врхунац под владавином Трајана, када је Дација била анексирана. Војни, културни и политички успон Римског царства се наставља током владавина Хадријана, Антонина Пиа и Марка Аурелија. После смрти Марка Аурелије, 180. године н. е. Римско царство упада у добуку кризу због непрекидних борби за царско престо. Смрћу цара Александра Севера 235. године н. е. Римско царство упада у дубоку скоро педесетогодишњу кризу.

{{Види још|Криза Тређег века}}

У периоду између 235. и 284. године н. е. Римско царство је доживело период огромне политичке, економске, војне и финансијке кризе. Током педесетогодишњег периода, на царском трону се разменило више од 25 царева, који су своју власт добијали због подршке војске, да би били збачени са преста на бруталан начин. Константне инвазије германских варварских племена са северних граница царства, узурпације локалних римских генерала и исцрпљујући ратови са Сасанидском Персијом, довели су царство до огромне опасности по своју егзистенцију. Од Римског царства су се тада отцепиле велики део западних провинција, које су формирале Галско царство, док већина источних провинција се прикључило новонасталом Палмиранском царству. Римљани су успели 269. године да поразе Готе у Нишу и под вођством царева као што су били Клаудије II и Аурелијан, успели су да поврате отцепљене провинције царству. Године 284. на царско престо Рима је ступио Диоклецијан, који је успео да стабилизује и поврати снагу исцрпљеном царству.

Како би ојачао државни апарат Римског царства, Диоклецијан је 1. Марта 293. године н. е. прокламовао Тетрархију. Тетрархија је била систем владања који је ефикасно поделио Римско царство на четири дела, на којима су владала још један август поред њега, Максимијан и два цезара Галерије и Костанције Хлор. Према правилима наследства, када два августа буду преминула, двојица цезара су постајала августи и они су одређивали нове цезаре. На тај начин Римско царство је дефинитивно изгубило свој централизовани карактер, који се базирао на Риму. Нови градови империје из којих су власт водили Тетрарси су били Никомедија у Малој Азији, Сирмиум на Балкану, Медиоланум у северној Италији и Августа Тревирум у источној Галији. Систем Тетрархије се показао изузетно ефикасним током владавине Диоклецијана и Максимијана, зашто је омогућио царевима-администраторима да контролишу делове пространог царства. Тетрахија је имала одлучујући допринос за опоравак Римског царства и његову одбрану од спољних непријатеља. Диоклецијан је у Римском царству увео систем Домината, скупљајући сву политичку моћ у рукама цара, тако да су остале институције које су биле некадашњи темељи римске државности, попут Римског сената, играле споредну улогу.

 

{{Види још|Историја Византијског царства}}

{{Види још|Римски грађански ратови у 4. веку н. е.}}

=== Авари и Персијанци ===

=== Исламска Експанзија ===

=== Пад Хераклијове династије ===

=== Појава Бугара ===

=== Василије ===

=== Стагнација и пропаст ===

=== Успон Комнена и Крсташки ратови ===

=== Византијска ренесанса ===

*{{en}} Kazhdan, Alexander. The Oxford Dictionary of Byzantium. Volume 2. 1991

*{{en}} Kazhdan, Alexander. The Oxford Dictionary of Byzantium. Volume 3. 1991

==Спољашње везе==

*[http://www.fordham.edu/halsall/byzantium/ Byzantium: Студија о Византијском царству]