Лангерхансова острвца — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Ред 71:
 
Повећана концентрација [[глукоза|глукозе]] (шећера) у крви доводи до појачаног лучења инсулина под чијим дејством се смањује ниво шећера у крви. Када се ниво глукозе смањи на нормалу, смањује се и лучење инсулина. Међутим, када се инсулин недовољно излучује или постоји резистенција на њега долази до нагомилавања глукозе у крви, тј. [[хипергликемија|хипергликемије]] (вредности веће од 6,66 -{mmol/l}-) што доводи до [[шећерна болест |шећерне болести]] ({{јез-лат|diabetes mellitus }})
 
===Паракрина повратна спрега===
Паракрини систем повратне спреге информација у Лангерхансовим острвцима има следећу улогу: <ref name="isbn0-683-30603-0">{{Cite book
| author = Wang, Michael B.; Bullock, John; Boyle, Joseph R.
| title = Physiology
| publisher = Lippincott Williams & Wilkins
| location = Hagerstown, MD
| year = 2001
| pages = 391
| isbn = 0-683-30603-0
| oclc =
| doi =
}}</ref>
*''[[Инсулин]]:'' активира бета ћелије и спречава лучење алфа ћелија
*''[[Глукагон]]:''активира алфа ћелије које затим активирају бета ћелије и делта ћелије. Глукагон се сматра антагоснистичким хормоном инсулину. Повећање лучења глукагона је праћено падом лучења инсулина и обрнуто.
*''[[Соматостатин]]'': инхибира алфа и бета ћелије и инхибише лучење инсулина и глукагона.
 
Одржавање равнотеже између [[инсулин]]а и [[Гликоза|гликозе]] је веома прецизно. Само несметано функционисање паракрине повратне везе обезбеђује одржавање енергетске равнотеже и правилну исхрањеност организма.
 
==Извори==
{{извори}}