'''Црноризац Храбар''' ({{јез-старосл|Чръноризьць Храбръ}}, {{јез-бг|Черноризец Храбър}})<ref>Also transliterated ''Chernorizetz Hrabar'', ''Chernorizets Hrabr'' and ''Crnorizec Hrabar''</ref> је средњовековни бугарски писац -из монах[[Преслав|Преслава]], чијикоји идентитетје доживео садакрајем није утвђен[[9. Постојевек|IX]] многии доказипочетком у[[10. делувек|X "Овека]]. писменима"Његово даједино и најпознатије дело је Црноризац''„О Храбарписменех“'' биоодносно један''„О одписменима“'' ученика(''О Ћириласловима''), Методија,које Климентаје иједан Наумаод којинајстаријих суочуваних позаписа протеривањуна из[[Црквенословенски мисијејезик|црквенословенском]]. У том делу он устаје у Великојодбрану Моравској,преселилисловенског својписма радодносно на[[Глагољица|глагољице]] Балканнасупрот [[Грчки алфабет|грчком алфабету]], напомињући прелазуда изсу 9.се у[[Словени]] 10.пре век.примања Изузев[[Хришћанство|хришћанства]] поменутеслужили расправе''цртама оди овогрезама'' монахаза немамопо вишенекима сачуванихврачање, дела.а по некима писање.
Значај расправе Црнорисца Храброг је у следећем: то је прва словенска филолошка расправа. Она се обраћа пре свега домаћим противницима, убеђујући их у довољност старословенског језика и писма, и њихову равноправност са другим великим језицима и писмима.
Највећи број аргумената из овог дела односи се на критику величања великих или старих језика, показивање сличности и разлика између словенског и грчког писма.
