Једро — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м r2.7.1) (Бот Додаје: hy:Բջջակորիզ
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
Ред 41:
[[Хистони]] су базни протеини због присуства веће количине базних аминокиселина (највише [[лизин]]а и [[аргинин]]а). Разликују се '''пет класа''' (врста) '''хистона''' који се обележавају као''' Х1''', '''Х2А''', '''Х2Б''', '''Х3''' и '''Х4'''. Ови протеини су веома слични код различитих еукариотских организама, што значи да се током еволуције живог света нису много мењали па се за такве протеине каже да су конзервативни (очувани). Они су градивни протеини хроматина јер учествују у ''паковању'' ДНК, која се око њих намотава (као конац око калема) да би се огромна дужина ДНК могла да смести у сићушно једро. Зато се хроматин види као перласта структура, где су ''перле'', уствари, ДНК намотана око хистона.
 
Телесна људска ћелија има 46 хромозома. Ако се измери укупна дужина ДНК у свим хромозома , добија се вредност од око 2-{m}-. Треба имати у виду да је пречник једра 5-10 микрометара. Можда ће још један пример то боље да илуструје: укупна дужина ДНК у свим ћелијама људског тела износи 2·10^{11} -{km}-, што је много пута веће од обима Земље или растојања између Земље и Сунца. Због тога ДНК мора да се намотава и на различите начине пакује.
 
'''Нехистонски протеини''' су кисели протеини хроматина и има их много већи број врста него хистонских (40–80 различитих врста). У њих спадају многобројни ензими који у једру учествују у процесима репликације и транскрипције. Ако смо за хистоне рекли да су градивни, онда би за нехистонске могло да се каже да су функционални протеини хроматина.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Једро