Марински процес — разлика између измена

 

===Склоп===

У оквиру склопа стенске масе, на развој маринског процеса утичу две групе елемената склопа (формних елемената): [[набор]]не (пликативне) структуре и [[руптура|руптурне]] (дисјунктивне) структуре.

 

 

==== Клиф ====

Клиф је стрм одсек обале, који настаје обурвавањем материјала изнад [[таласна поткапина|таласне поткапине]]. Настанак овог облика инициран је маринским процесом, тако што таласи врше поткопавање стенске масе. Самим тим, може се рећи да настанку клифа претходи настанак таласне поткапине. Такође, као и у случају таласне поткапине, најповољнији склоп стенске масе за настанак клифа је пад слојевитости ка обали и хоризонтална слојевитост. Међутим, иако инициран ерозионим дејством таласа, према механизму настанка, клиф је [[геоморфолошки облик]] који припада [[колувијални процес|колувијалном процесу]].

 

==== Шкоље и плитваци ====

Шкоље представљају остатке некадашњих [[клиф]]ова, који се сада налазе далеко од [[обала|обале]], и за време [[плима|плиме]] штрче изнад воде. Плитваци представљају исти тип облика, али су потопљени и на површини се појављују само за време [[осека|осеке]]. Развој померања ових облика од обале зависи од [[геолошка грађа|геолошке грађе]] и иницијалног [[рељеф]]а обале, као и од правца надирања [[талас]]а и њихове снаге. У процесу настанка шкоља и плитвака, поједини делови клифова заостају као оштри, ''истурени ртови'', који временом таласи одсецају од копна.

 

 

==== Жало ====

Жало, односно [[плажа]], представља ниску, шљунковито-песковиту обалу хектометарских ширина, метарских до километарских дужина и метарских дебљина. Формира се у мекшим, слабо везаним или растреситим [[стена]]ма, где су [[падина|падине]] веома благе, [[рељеф]] у целости доста низак и море плитко.

 

 

==== Лагуна ====

Лагуна настаје формирањем спруда на улазу у увалу или мањи залив. Спруд може потпуно да затвори улаз у увалу и тада, услед испаравања, затворени део оплићава, пролази кроз фазу слане [[мочвара|мочваре]], све до потпуног исушивања.

 

==== Превлака ====

Превлака, или [[томболо]], представља [[спруд]], који је формиран између [[обала|обале]] и оближњег мањег острвца. Јавља се у различитим видовима, као једнострука, двострука или трострука.

 

 

При крају релативног тектонског мировања, долази до тектонских покрета, који доводе до спуштања [[копно|копна]]. Услед тога долази до трансгресије мора и потапања претходно формираних [[геоморфолошки облик|облика]]. У воденој средини се врши [[седиментација]], па долази до конзервације облика, чиме је спречена њихова даља измена. Овакви облици називају се '''фосилизовани облици'''.

Насупрот томе, услед тектонских покрета може доћи и до издизања копна и регресије (повлачења) мора. У том случају облици маринског процеса остају на копну, заштићени од даљег утицаја агенса маринског процеса. Овакви облици се називају '''напуштени облици'''.