У 19. веку популација буковинских Секеља се утростручика, достигавши бројку 9.887 у 1880. години и око 16.000 до краја 1930-их. Ово је изазвало акутни недостатак обрадивог земљишта и велики пад у [[животни стандард|стандарда живота.]] Многи Секељи су већ у том периоду почели да напуштају своја насеља и траже нова места боравка. ТадашњаТоком 1883. године тадашња Мађарска влада је населила око 4.000 Секеља дуж [[Дунав]]а у новооснована села [[Војловица|Хертелендифалву]], [[Иваново (Панчево)|Шандоређхазу]] и [[Скореновац]] у 1883, у [[Банат]]у. Остале Секељске породице емигрирале су у том периоду у [[Канада|Канаду]], [[Бразил]] и по градовима у јужној Трансилванији у околини [[Арад]]а [[1888]]–[[1892]], [[Дева|Деве]] [[1910]], [[Хунедоара|Вајдахуњада]] [[1892]], [[Чернакерестур]] [[1910]] и још нека места у укупном броју од 2.500 до 3.000 миграната.
