Трансформатор — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Ред 224:
[[Слика:Strujni_transformator_za_niski_napon.jpg|оквир|Струјни мерни трансформатор ѕа ниске напоне]]
СТ за средње (6, 10, 20 и 35kV) и високе (110kV и више) имају значајно другачији изглед. Они имају класичан примарни намотај са неколико завоја и најчешће се тако праве да се један СТ, превезивањем примарног намотаја из редне у паралелну везу, може искористити за различите номиналне вредности струја. Тако се нпр. има СТ за 2х600/5А. То значи да се примарни намотај састоји из два дела који се могу тако повезати да максимална струја буде 600 или 1200А. СТ за средње напоне се такође најчешће раде са изолацијом од епоксидне смоле док се СТ за високи напон израђују изоловани уљем или, у новије време, SF6 гасом. По конструкцији разликујемо СТ за унутрашњу и вањску монтажу. По месту монтаже могу бити потпорни, који се постављају у ћелији на под, или проводни који се постављају између преграда или зидова.
[[Слика:ST_za_Visoki_Napon.jpg.jpg]]
Основни параметри СТ су: називни напонски ниво за који je предвиђен, називна фреквенција, преносни однос или константа СТ, називна примарна и секундарна струја, класа тачности, прекострујни број или фактор сигурности Fs, номинална снага у VA, трајна термичка струја, термичка класа изолације, број језгара, врста основне изолације, називна кратркотрајно подносива термичка струја, називна подносива динамичка струја.
Потребно је напоменути да при протицању струје кроз примарни намотај СТ није дозвољено оставити секундарни намотај отворен - тј. у празном ходу. Разлог овоме је што тада сва примарна струја магнетише језгру СТ - не постоје секундарни амперзавојци који би били у опозицији примарним амерзавојцима. То доводи до уласка СТ дубоко у засићење, до максималне вредности флукса. Услед нагле промене флукса приликом промене смера струје кроз примарни намотај долази до индуковања високе вредности напона на секундарном намотају (који има више завојака). Овај напон има импулсни (несинусоидални каракртер) услед изразите нелинеарности гвожђа која се има при овако дубоким засићењима. Максимална тренутна вредност овог напона може постати тако велика (неколико хиљада волти) да угрози изолацију СТ, као и живот људи који би евентуално дошли у контакт са секундарним прикључцима СТ. Сем тога, пошто сва примарна струја утиче на магнетизацију језгре, она се тако јако загрева да најчешће у оваквим случајевима долази и до топљења изолације међу лимовима од којих је састављена и до губљења магнетних особина ових лимова, чиме СТ постаје неупотребљив.