Мура — разлика између измена

| опис = Бабичев пливајући млин на Мури, крај Вержеја[[Вержеј]]а

'''Река Мура''' је међународна река која тече кроз [[Аустрија|Аустрију]], [[Словенија|Словенију]], [[Хрватска|Хрватску]] и [[Мађарска|Мађарску]]. Уједно је и најсевернија хрватска река, северна природна граница [[Међимурје|Међимурја]] према Словенији и Мађарској. Извире у Аустрији (Високе Туре), а до Хрватске долази током кроз Аустрију, Словенију и Мађарску (погранична река). Највећа је притока реке [[Драва|Драве]], и то лева. У Драву се улива између Доње Дубраве у Међимурју и [[Леград]]а у [[Подравина|Подравини]], на локацији Велики Пажут која је заштићена као посебни [[зоологија|зоолошки]] резерват.

Крајолик рикереке Муре у [[Међимурје|Међимурју]] је заштићен као значајнизначајан, и то уредбом [[Међимурска жупанија|Међимурске жупаније]] дана [[18. април]]а [[2001]]. године. Тај се датум обележава и као „Међимурски дан реке Муре“ у организацији удружења [[-{ZEO Nobilis]]}-. У националној перцепцији, река Мура се не доживљава као већа и значајна, али редовне годишње [[поплава|поплаве]] о којима се извештава на националној телевизији ипак доказују да је реч о великој реци (просечне ширине 150-250 метара) велике водности и утицаја на околни простор.

Мура је једна од последњих значајно очуваних низинских река, и то посебно у свом доњем току, јер је у [[Аустрија|Аустрији]] ипак преграђена бројним хидроелектранама[[хидроелектрана]]ма. [[Словенци]] и [[Хрвати]] све више увиђају вредност ове реке, у смислу природе и [[еко туризам|еко-туризма]], па се на њој полако обнављају уи стари млинови, а скеле односно бродови на Мури готово да возе непрестано већ више од столећа.

Очекује се да ће се токомГодине [[2006]]. годинеоснована основатије Јавна установа за господарењеуправљање заштићеним крајоликом реке Муре, те да ћекоја таданегује природне вредности Муре и проширује значај те реке бити познатији иу јавности изван [[Међимурје|Међимурја]]. О Мури је објављено тек неколико брошура, аи засадсамо неједна постојикњига: озбиљна„Ријека публикацијаМура каквуу ова ријека дефинитивно заслужује. Књигу о Мури77 припремафотографија“ публицистпублицисте СинишаСинише ГолубГолуба.

Дана [[23. август]]а [[2005]]. године (уторак) забележен је највећи водостај реке Муре у протеклих 120 година (колико се врше систематска мерења). Тај је водостај износио 506 -{cm}-, док је дотад највећи измерени износио 480 -{cm}- из [[1989]]. године. Та се појава зове „стогодишња вода“ јер упо правилу наилази једном у сто година. Међутим, већ ће се следеће деценијадеценије показати да ли се ту радило о „стогодишњој води“ или су последице климатских промена видљиве већ у овом делу света. Иначе, Мура има плувијално-глацијални (кишно-ледењачки) режим, па њен водостај зависи оод два фактора: оод топљењутопљења ледењака у [[Аустрија|Аустрији]], те оод количиниколичине кишних падавина широм поречја у четири земље кроз које пролази.

Мура је највећа притока [[Драва|Драве]], а те две реке чине изразито занимљив природни коридор у средишту [[Европа|Европе]]. Но, истоИсто су тако окосница две регије велике културне баштине: [[Међимурје|Међимурја]] и [[Подравина|Подравине]].