Петријево — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Ажурирање интернет адресе за сајт fallingrain |
историја насеља Петријево |
||
Ред 13:
|гдуж=20.87
}}
==Историја==
Петријево се налази југо-западно од [[Смедерево|Смедерева]]. Село није одувек било на данашњем месту. Раније је било северније, ближе Смедереву, и то се место зове ''Старо Петријево''. У Старом Петријево се и данас наилазина трагове од старина, а у близини места где је била стара [[црква]] има трагова од калдрме, затим плоча и др. Предање на каже да је са те старе цркве преношен камен за цркву у [[Колари|Коларима]]. [[Село]] је на данашње место премештено по наређењу [[књаз Милош|књаза Милша]]. Веле да да је [[књаз Милош]] наредио да се село премести на данашње место због тога, што је било близу Смедерева и што су његови становници имали мали потес.<br>
Петријево се помиње у арачким списковима из првих десетина 19 века и имало је [[1818]].године 17 а [[1822]].г. 13 кућа<br>
Године [[1846]]. село је имало 26 кућа а по попису из [[1921]].године у селу је било 112 кућа са 625 [[становник]]а.<br> <ref> Подаци су узети из: „Насеља“ књ.19.др.Б.М. Дробњаковић (1925 г.)Смедеревско Подунавље и Јасеница) </ref>
'''Најстарије породице'''<br>
Најстерије породице: Недељковићи (данас имају разна презимена) чији предак дошао из [[Црна Гора|Црне Горе]], одакле је побегао због убиства и наставио се прво у Старом Петријеву, па га је кнез Милош преместио на данашње место; Крстићи, чији је деда дошао из Дупљана (лесковачки) најпре у [[Смедерево]], одакле је бежао „преко“ После [[1815]].год. вратио се натраг и настанио у Старо Петријево, одакле га је књаз Милош преселио у данашње [[Петријево]]; Савићи, чији је дед са два брата због глади дошао из Црне Горе; Радосављевићи (Лудајући) чији је прадед Радосав дошао из Јасике (Темнић) и Јанковићи старином од [[Пећ|Пећи]]. . (подаци крајем [[1925]] године).
<ref>Литература „Летопис Подунавских места“(Беч 1998) период 1812 – 1935 г. Летописа, по предању, Подунавских места и обичаји настанак села ко су били Досењеници чиме се бавили мештани</ref>
== Демографија ==
Линија 134 ⟶ 143:
== Референце ==
{{извори}}
===Коришћена Литература===
*Извор Монографија Подунавске области 1812-1927 саставио Др, Владимир Марган бив. Председник Обласног одбора Комесар Обласне Самоуправе, објавјено (1927 г.)„Напредак Панчево,,
*„Летопис“: ''Подунавска места и обичаји'' Марина (Беч 1999 г.).<br>
*Летопис pериод 1812 – 2009 г. Саставио од Писаних трагова, Летописа, по предању места у Јужној Србији, места и обичаји настанак села ко су били Досељеници чиме се бавили мештани<br>
*''Напоменa''<br>
У уводном делу аутор је дао кратак историјски преглед овог подручја од праисторијских времена до стварање државе Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Највећи прилог у овом делу чине '',»Летописи«'' и трудио се да не пропусти ниједну важну чињеницу у прошлости описиваних места.<br>
Иначе Монографија Подунавске области (Панчево, 1929 г.) коју је саставио др Владимир Марган сачињена је од три дела и представља и данас једно од незаобилазних дела за проучавање Србије и Баната.<br>
Написали су најбољи познаваоци појединих тема и проблема – истакнути историчари, професори универзитета, директори школа, сеоски начелници, економисти, инжињери,социјолози, лекари, црквена лица, правници, кустосии библиотекари. Укупно 61 аутор. <br>
Стављајући данашњим читаоцима на увид ово дело, које се први пут појављује у овом облику, верујемо да ћемо задовољити већ доста раширен интерес за проучавање прошлости наших насеља.
==Спољашње везе==
| |||