КУД Идијоти — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене |
м Решавање вишезначних одредница помоћу бота: СКЦ - Changed link(s) to Студентски културни центар Београд |
||
Ред 41:
*[[Птица|Птица]] (право име Диего Бошућко, [[бубњеви]]), у то време запослен као електричар у ''Уљанику''.
*[[др. Фриц]] (право име Ненад Маријановић,[[бас гитара]]), у то доба је радио као ноћни чувар у лудници.
[[Слика:Kud_skc2.jpg|мини|десно|250п|КУД Идијоти у београдском [[Студентски културни центар Београд|СКЦ]]у ([[2007]])]]
Захваљујући Фрицовом послу Идијоти су дошли и до простора за вежбу, у посебној просторији у оквиру луднице у којој је њихов басиста био запослен. Поред њих тадашњу пулску сцену сачињавали су састави: ''Високи напон'', ''Гола јаја'', ''Месершмит'', ''Спунс''(''-{The Spoons}-'') и ''Проблеми''(који су постигли какву-такву афирмацију). Редовним наступима као предгрупа на концертима који су се одржавали у Пули Идијоти су почели да стичу своје поклонике међу тадашњом омладином. Од снимака тих живих наступа, рађених скромном техником, састављен је материјал за њихов први албум ''„[[КУД Идијоти - Легендарни уживо|Легендарни уживо]]“'' објављен [[1986|1986. године]]. Издавач је био Борис Фурлан који је у [[Копар|Копру]] основао независну дискографску кућу ''Словенија'', а албум, који се појавио на [[Микро касета|касети]], садржао је њихове ударне нумере, међу којима се нашла и обрада [[италија]]нске [[Револуција|револуционарне]] песме ''„[[Бандјера Роса]]“''(''„Црвена Застава“'') (коју су у то време изводили и [[Панкрти]]).
Ред 51:
Разбуктавање [[Распад СФРЈ|рата на простору СФРЈ]] и [[СР Хрватска|авнојевске Хрватске]] зауставља рад групе и међу њеним члановима се јавља идеја о окончању њеног рада. Током тог времена Сале, Птица и Фриц наступају са саставом ''ЛБ Раднички'', који је свирао сличан тип музике. У то време избацују свој први [[ЦД]] ''„[[Тако је говорио ЗараТуста]]“'' који је представљао својеврсну ретроспективу њихове дотадашње каријере и требало је да означи и крај њиховог даљег деловања. На њему се нашло 18 нумера које је махом Сале Веруда написао у периоду од [[1981]]. до [[1985|1985. године]]. Седам песама су објавили раније, седам су снимили по први пут, урадили су и две потпуно нове (''„Ништа није тако добро да би било добро“'' (коаутор [[Франци Блашковић]]) и ''„Кад би наше МЦ, ЦД, ЛП...“''), док су две биле песме старих пулских панк група ''Гола јаја'' и ''Високи напон''. Посебну страну албуму дало је убацивање гласа глумца [[Љуба Тадић|Љубе Тадића]] са плоче ''„[[Одбрана Сократова и смрт]]“'' у песму ''„Ио соно Дитаторе“'' (''„Ја сам диктатор“''), као и додавање поднаслова ''„Шта хоће ти антифашисти“'' у стару обраду [[италија]]нске [[комунистичке песме]] ''„[[О бела ћао]]“'' (''„Ћао лепотице“'') која је на овој плочи пропраћена звуцима мале [[Хармоника|хармонике]] која је била нераздвојни пратилац [[Партизанске песме|партизански песама]]. Албум је пропратила и турнеја по неким европским земљама, као и наступи на фестивалу ''Евро Вудсток'' у [[Будимпешта|Будимпешти]] [[април]]а [[1994|1994. године]] и [[10.10.]] у [[Љубљана|Љубљани]], када су свирали као предгрупа [[Рамонси]]ма, који су им били музички узор.
[[Слика:Kud_skc5.jpg|мини|десно|250п|КУД Идијоти у београдском [[Студентски културни центар Београд|СКЦ]]у ([[2007]])]]
Наредне године су снимили албум са Блашковићем и његовим саставом ''[[Гори уши Винету]]'' под именом ''„[[Истра ти материна]]“'', после чега су на десет концерата по [[Истра|Истри]] отпратили Блашковићев састав, уз пратњу [[Дувачки инструменти|дувачке секције]]. Без обзира на сложену политичку ситуацију у Хрватској којом је владао десничарски [[ХДЗ]] и у којој се није добронамерно гледало на јавне иступе који су се косили са званичном државном идеологијом, Идијоти су по, речима Петра Јањатовића:
{{Цитат|Током ратних година стекли су статус бенда оштрог језика и јасних ставова који се није либио да и даље свира сада неподобне ''„Бандјера Роса“'' и ''„О бела Ћао“'' држећи се, поред марке и долара, своје јасне девизе ''„Паметнима не треба ништа објашњавати, глупани ионако неће ништа схватити“''.<ref name="supertin"/>}}
Исте године када су урадили сарадњу са Гори уши Винету, објавили су нови самостални албум ''„[[Мегапанк]]“'', на коме су се по различитом сензибилитету истакле нумере: ''„Фак д систем“'', ''„Божина“'', ''„Има ли (овдје) живота прије смрти“'', ''„Ред и палице“'', ''„Благо будалама“'' и ''„Сјај“''<ref name="supertin"/>. Криза у земљи и цветање [[Музичка пиратерија|пиратерије]] широм [[Балканско полуострво|Балканског полуострва]], наводи их на одлуку да прекину да снимају албуме, већ да спорадично избацују [[сингл]]ове. Ту идеју су кренули да реализују синглом ''„Фак“'' за сопствену фирму ''Веруда синглс'', али су ускоро прихватили примамљиву понуду фирме ''Денсинг Бер'' за снимање новог албума ''„[[Цијена поноса]]“'', после чега одустају од даљег избацивања синглова. Након тог албума следи концертни ''„[[Гратис хитс лајв!]]“'' ([[1999]]), после чега [[05.11.]] исте године бенд напуштају ''др. Фриц'' и ''Птица'', а на њихово место долазе Давор Зграбљиц - ''Буцолини'' (бас) и Кристијан Бијажић - ''Пицек'' (бубњеви), кога је касније заменио ''Дејо''. После [[Демонстрације 05.10.|петооктобарских промена]] у [[Србија|Србији]], КУД Идијоти су у [[Децембар|децембру]] [[2000|2000. године]] направили концерте у [[Хала спортова (НБГД)|Хали спортова]] на [[Нови Београд|Новом Београду]] и у [[Нови Сад|Новом Саду]], чиме су постали први музичари из [[Хрватска|Хрватске]] који су наступили у [[СРЈ]], после распада [[СФРЈ]]. Свој последњи албум под називом ''„[[Ремек дјело]]“'' издали су [[2001|2001. године]], а исти је пропраћен и ограниченим тиражом од 100 примерака албума објављеним на [[Грамофонска плоча|винилу]]. Иако нису објавили албум од 2001. године, и даље (крај 2007. године) су концертно активни широм бивше Југославије, а поред наступа у великим градовима и на [[Езит]]у, често свраћају и у мања места (неколико пута су свирали у [[Сомбор]]у), а свој последњи консерт у [[Београд]]у, одржали су [[21.12.]][[2007|2007. године]] у [[
== Дискографија ==
| |||