Ратничке дружине у Зети 15. вијека — разлика између измена

== Историјски помени ратничких дружина ==

Највише помена имамо о ратничким дружинама које су биле у вези са млетачким дјелованјем у Приморју. У дијелу Зете којим су владали Млечани, као пронијари (уживаоци имања, али не и власници) постављани су њима најоданији људи, а не прекаљени ратници, који би то заслужили на бојном пољу. Стога су Млечани често користили услуге ових ратничких заједница. Дружину Петра Шестана из Крајине, ангажовали су Млечани, [[1405.]] године (касније су чланови ове дружине похватани и обогаљени од стране Балше III, па послати код Млечана да живе од њихове милости). Попрати, јака дружина ратника, из жупе Прапратна, између Бара и Улциња, под вођством браће Алексе, Петра и Марка, одметнула се [[1405.]] године од свог господара Балше III и чак опсједала град Бар. У брдима изнад града Бара јака дружина су били Крампси, а ратовали су и за рачун Млечана против Великог Војводства (Стефана Вукчића Косаче). Помиње се и дружина Лалоја, под вођством браће Стефана и Рајка, са синовима, као и двије ратничке дружине из Мркојевића (између Бара и Улциња) које су такође ангажовали Млечани. Једна од ових дружина је била православна и предводио је поп Ђинак, а другу дружину су сачињавали остали Мркојевићи, католици. Као награду, поп Ђинак је од Млечана добио католичку опатију близу ушћа ријеке Бојане и држао је до [[1450.]] године. Касније, у борбама под Баром, [[1455.]] године, помиње се само једна ратничка дружина Мркојевића (Доминик, Никша, Васко и Андрија, са 130 бораца). Могулси, покретна ратничка дружина, у млетачким се изворима помињу од [[1416.]] – [[1446.]] године и називају их „чета и дружина“ (-{turma ac societas}-) а у другом случају „дружина и збор“ (-{societas et conventus}-). Ратничке дружине Памелиоти и Тронси, били су јаки у Забојани, а почетком XV вијека на челу Памелота стајао је познати феудалац Дукалет, са титулом војводе код владара Зете, Ђурађа Страцимировића Балшића. У првом скадарском рату, 1405. године, који је Балша III повео против Млечана, Дукалет је пришао Млечанима у [[Скадар]], али не и његови људи. Међутим, ова ратничка дружина, Памелоти, касније је прешла на страну Млечана, против [[Стефан Лазаревић|Стефана Лазаревића]], новог господара Зете. У борби под градом Скадром, [[1422.]] године, придонијели млетачкој побједи. Памелоти су од Републике за узврат добили посједе у [[Улцињ]]у и тамо се преселили, изгубивши значај ратничке дружине. Луштица је била расадник надалеко познатих ратника, а њихову ратничку дружину су [[1403.]] године ангажовали и Дубровчани, уговором са посредником Грубачем Дапчићем. Хоти, јака дружина ратника, држали су Хотску гору, сјеверно од Скадра, признајући врховну власт Балшића, српског деспота и касније Црнојевића. Тузи, велика дружина, састављена је била од сродника са истим презименом (Туз). Од 1403. године држали су село Тузи, чији је главар 1417. године био Јурко Туз, а читаво насеље (150 домова) могло је сакупити 500 ратника (пјешака и коњаника). Касније, 1444. године, као властелин Ђурашина Црнојевића помиње се Павле Туз. По млетачким изворима, ратничка дружина (-{Morlachi}-) помогла је Стефану Црнојевићу да угуши буну у Грбљу, 1452. године. Ова се дружина у околину града [[Котор]]а доселила [[1423.]] године из подручја Великог Војводства Сандеља Хранића (касније области Старе Херцеговине). Паштровићи су у зетском приморју постали образац самоуправне општине ситне властеле, сељака и ратника. Године 1423. они су се обавезали да о свом трошку ратују за Републику, по потреби, на простору од Котора до [[Бар]]а и осам дана под Скадром. Паштровићи су се састојали од више братстава ситне властеле (са сељацима и ратницима на њиховим посједима) од којих ће се касније образовати дванаест „племена“.

== Литература ==

*'' Иван Божић „Немирно поморје XV века“, СКЗ, Београд, 1979. година.''