Наелектрисање — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Враћене измене 178.223.46.92 (разговор) на последњу измену корисника Luckas-bot |
|||
Ред 7:
== Увод ==
Наелектрисање је својство субатомских честица и у природи се јавља само као '''целобројни''' умножак [[елементарно наелектрисање|елементарног наелектрисања]]. Зато се каже да је наелектрисање дискретно односно квантовано. Када се изражава као умножак елементарног наелектрисања, [[електрон]] има наелектрисање -1 а [[протон]] наелектрисање +1. [[Кварк]], зависно од врсте, може да има наелектрисање −1/3 или +2/3. [[Античестица|Античестице]] имају наелектрисања супротна од одговарајућих честица (позитрон +1, антипротон -1). Постоје и друге наелектрисане честице (тау, мион...).
Налектрисање [[макроскопски|макроскопског]] тела је збир наелектрисања свих честица од којих је тело састављено. Често, укупно налектрисање је једнако нули, пошто је број електрона у сваком [[атом]]у једнак броју [[протон]]а, па се њихова наелектрисања поништавају. Појава у којој укупно наелектрисање није једнако нули, и при том су та наелектрисања непокретна и њихова количина се не мења у времену, назива се [[статички електрицитет]]. Даље, чак и када је збир наелектрисања једнак нули, позитивна и негативна нелектрисања не морају бити равномерно распоређена унутар тела (на пример под утицајем спољњег [[електрично поље|електричног поља]]), и онда се за материјал каже да је [[Поларизација|поларизован]], а наелектрисање које настаје услед поларизације назива се [[везано наелектрисање]] (док се додатно наелектрисање донето споља у тело нназива ''слободно наелектрисање''). Уређено кретање наелектрисаних честица у одређеном смеру назива се [[електрична струја]].
[[СИ]] јединица наелектрисања назива се [[кулон]] и означава се са -{''C''}-. Један кулон садржи око 6.24 × 10<sup>18</sup> елементарних наелектрисања (наелектрисање једног протона или једног електрона). Кулон се дефинише као количина наелектрисања коју у току једне [[секунда|секунде]] пренесе струја од једног [[ампер]]а. Симбол -{''Q''}- се користи да означи количину наелектрисања.
Строго, количина наелектрисања мора бити умножак елементарног наелектрисања -{''e''}- (наелектрисање је [[квант]]овано). Али, пошто је количина наелектрисања просечна, [[макроскопски|макроскопска]] величина, много редова величине већа од елементарног наелектрисања, ефективно може имати било коју [[реалан број|реалну вредност]].
== Особине ==
Линија 15 ⟶ 21:
== Закон одржања количине наелектрисања ==
Укупна количина наелектрисања изолованог система остаје
:<math>- \frac{\partial}{\partial t} \int_V \rho\, dV = \int_S \mathbf{J} \cdot \mathbf{dS} = I</math>
Односно да би унутар неке запремине <math>V</math> дошло до промене укупне количине наелектрисања (а самим тим и промене густине наелектрисања <math>\rho</math>), одређена количина наелектрисања мора да уђе у ту запремину, или да изађе из ње. Проласком тих наелектрисања кроз површину <math>S</math> те запремине, добија се струја <math>I</math>. Уколико иста количина наелектрисања уђе и изађе из запремине, онда имамо две струје тих наелектрисања кроз површину <math>S</math>, +<math>I</math> и -<math>I</math>. Збир ове две струје је 0, па је и укупна промена наелектрисања у запремини <math>V</math> једнака нули. Из овога се види да је [[први
==Види још==
| |||