Кикују — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м Бот Додаје: lt:Kikujai
м Бот Мења: de:Kikuyu (Ethnie); козметичке промене
Ред 1:
'''Кикују''' (понекад се изговара '''Гикују''') је највећа етничка група [[Кенија|Кеније]]. Броје око 7,4 милиона припадника што чини око 22% укупног становништва Кеније. Баве се пољопривредом у плодним централним висоравнима и представљају једну од економски најактивнијих етничких група у Кенији.
 
== Порекло ==
 
Иако нису потпуно сигурни, етнолози верују како су Кикују дошли у данашњу Кенију из Запанде Африке (данашњи Камерун) заједно с другим [[Банту]] племенима. Дошавши у данашњу Танзанију, мигрирали су покрај [[Килиманџаро|Килиманџара]] у Кенију те се коначно населили око планине Кенија док је остатак групе наставио да мигрира према југу Африке (створивши данашње [[Зулу]]е, [[Шона (народ)|Шоне]] итд.). У почетку су били ловци-сакупљачи, али, за разлику од [[нилоти|нилотских народа]] који су били [[номад]]ски сточари, почели су се бавити земљорадњом користећи врло плодно вулканско тло око планине Кенија и венца Абердаре.
 
== Историја ==
 
Кикују су углавном били у добрим односима с етничком групом [[Масаи]] -- својим суседима с којима их је повезивала интензивна трговина. Колонијализам је пореметио овај однос. Почевши у 1880-има, [[УК|Британци]] су се прво населили на обали, а након почетка изградње жељезнице према [[Језеро Викторија|језеру Викторија]] и у Кикујиланду - земљи Кикуја. Конфсковали су земљу од Кикуја који су били сведени на мале резервате у којима се није могла обрађивати земља.
 
== Анти-колонијализам ==
 
Кикују су били најактивнија етничка група за време борбе за кенијску независност, па су многи чланови [[Мау-Мау]] покрета били из њихових редова. Већ 1920-их је организовани отпор колонијалним властима започео преко Централног Кикују Удружења. Након [[Други светски рат|Другог светског рата]] Кикују су били посебно узнемирени па се створио Мау Мау на челу с Деданом Киматијем. Он се сматра вођом покрета који је поразио колонијалну власт.
 
== После независности ==
 
Џомо Кенијата, први председник Кеније, био је Кикују. Кенијски трећи председник Мваи Кибаки је такође Кикују. Он је побиедио на изборима године 2002. против Ухуруа Кенијате (сина првог председника), кога је подржавао одлазећи председник Даниел Арап Мои. Познати кенијски писац Нгуги ва Тионго је Кикују, данас искључиво пише на матерњем и свахилију.
 
== Језик ==
 
Кикују говоре [[Гикују језик|Гикују]] који спада у групу [[Банту језици|Банту]] језика.
 
== Религија ==
 
Кикју религија је [[монотеизам|монотеистичка]]. Постоји само један бог зван Нгаи (кога такођер поштују [[Масаи]] и [[Камба]]), који живи на врху планине Кенија (коју зову ''Киринуага'' - што значи ''Божје планинско станиште'').
 
== Друштвена структура ==
 
Многи Кикују су се иселили из Кикујуланда у друге делове света кроз мешане бракове, пословне прилике, студије и тражећи боље услове живота итд. Они који су остали у сеоским срединама настављају да се баве земљорадњом.
Ред 33:
[[id:Kikuyu]]
[[cs:Kikujové]]
[[de:Kikuyu (VolkEthnie)]]
[[en:Kikuyu people]]
[[es:Kĩkũyũ]]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Кикују