Мултиверзум — разлика између измена

▲Наука своје утемељење теорије о постоању више паралелних универзума налази у чињеници да су многе константе у нашем универзуму на самој граници постојања нас као живих бића, па и самог универзума. То су контанте које су једноставно такве и не могу се мењати. Тако, на пример, да је гравитациона константа само мало мања, не би се могли ни формирати планете и звезде већ би се после великог праска све отиснуло у виду хаотичних елемената. Са друге стране, да је та константа само мало већа, свемир би се угрушао сам у себе под дејством гравитације елемената у нјему и вратио у почетно стање сингуларности много пре настанка планета па и живота на њима (ако ни једног другог, онда бар нашег). То је само један од примера, а има их много.На примеру наше планете таквих примера је још више. Зато се поставља питање, имамо ли ми заиста толико среће, или је нешто друго разлог. Објашњење овог феномена је дале су многе теорије, али су и настајале нове. Поред религије која баш у томе види свој веома јак аргумент приписујући све Божијем стваралаштву (уједно најлакше и најлогичније објашњење коме се не може се порећи веома јака аргументација) , позната је још и Антрополошка теорија којим се на неки начин даје један универшални одговор-да је другачије нас не би ни било, па не би имао ко ни да поставља питање. Слично идеји Антрополошке теорије која дозвољава идеју о више универзума који почињу и завршавају се, па смо у једном од њих и ми да постављамо питања, Квантна теорија допушта постојања бескрајног броја универзума. Разлика је у томе што Квантна претпоставља њихово истовремено постојања. Сваки догађај који има више потенцијалних исхода, има по овој теорији по један универзум за сваки могући исход што чини бескраан број различитих универзума.

▲Како су докази за такву тврдњу у најмању руку дискутабилни, овакав концепт стварности је много већу примену нашао у научној фантастици него у теорији, иако је допринос саме Квантне торије непроцењив