Dopaminski receptor — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 3:
Dopaminski receptori učestvuju u mnoštvu neuroloških procesa, kao što su motivacija, zadovoljstvo, [[kognicija]], [[memorija]], učenje, fina motorna kontrola, kao i modulacija [[neuroendokrine ćelije|neuroendokrine]] signalizacije. Abnormalni prenos signala dopaminskih receptora i iregularna funkcija dopaminergičkih nerva su implicirane u više neuropsihijatrijkih poremećaja.<ref name="Girault, 2004">{{cite journal |author=Girault J, Greengard P |title=The neurobiology of dopamine signaling |journal=Arch Neurol |volume=61 |issue=5 |pages=641–4 |year=2004 |pmid=15148138 |doi=10.1001/archneur.61.5.641}}</ref> Iz tih razloga, dopaminski receptori su česta meta neuroloških lekova. [[Antipsihotik|Antipsihotici]] su često [[antagonist (farmakologija)|antagonisti]] dopamina, dok su [[psihostimulansi]] tipično indirektni [[agonist (farmakologija)|agonisti]] dopaminskog receptora.
==Tipovi dopaminskog receptora==
Postoji pet tipova dopaminskog receptora, D<sub>1</sub>, D<sub>2</sub>, D<sub>3</sub>, D<sub>4</sub> i D<sub>5</sub>. Receptori D<sub>1</sub> i D<sub>5</sub> su članovi ''[[D1-slični receptor|D<sub>1</sub>-slične familije]]'' dopaminskih receptora, dok su D<sub>2</sub>, D<sub>3</sub> i D<sub>4</sub> receptori članovi ''[[D2-slični receptor|D<sub>2</sub>-slične familije]]''. Postoji podaci koji sugerišu mogućnost postojanja D<sub>6</sub> i D<sub>7</sub> dopaminskih receptora, ali ti receptori nisu bili ubedljivo identifikovani.<ref name="Contreras, 2002">{{cite journal |author=Contreras F, Fouillioux C, Bolívar A, Simonovis N, Hernández-Hernández R, Armas-Hernandez M, Velasco M |title=Dopamine, hypertension and obesity |journal=J Hum Hypertens |volume=16 Suppl 1 |issue= |pages=S13–7 |year=2002 |pmid=11986886 |doi=10.1038/sj.jhh.1001334}}</ref>
== Literatura ==
| |||