Балканско полуострво — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м r2.7.1) (Бот Мења: az:Balkan yarımadası |
|||
Ред 32:
Међу рекама доминирају Дунав, Сава, [[Морава]], [[Дрина]], [[Дрим]], [[Тимок]], [[Ибар]], [[Неретва]], [[Бојана]], [[Вардар]], [[Бистрица (Космет)|Бистрица]], [[Струма]], [[Марица (река)|Марица]], [[Искар]], [[Тунџа]], [[Јантра]] и [[Пинеј]] и др. Језера су [[Охридско језеро]], [[Преспанско језеро]], [[Скадарско језеро]], [[Острвско језеро]], [[Костурско језеро]] итд.
Клима је [[Средоземна клима|средоземна]] на [[Јадранско море|Јадранског мора]] и [[Егејско море|Егејског мора]], [[Морска клима|океанска]] и [[Суптропска клима|влажне суптропска]] на обали [[Црно море|Црног мора]], док је у унутрашњости умерено [[Умереноконтинентална клима|умереноконтинентална]]. Север полуострва и планине имају снијежне и мразне зиме, те врућа и сува лета. На југу су зиме блаже.
Између планина формиране су мање или веће широке равнице, од којих је највећа Панонска низија у сливу Дунава, Саве, Драве, [[Тиса|Тисе]] и Мораве. Она представља најнижи део земљишта у Панонском базену, између Алпа, Карпата, Динарских и Родопских планина. Настала је повлачењем и отицањем [[Панонско море|Панонског језера]] (мора) кроз [[Ђердапска клисура|Ђердап]]ску клисуру. Језеро је било највеће за време плиоценске геолошке епохе, а постепено је отекло крајем плеиоцена и почетком холоцена, када се завршава последње глацијално [[Ледено доба]] на Балкану око 10.000. г. п. н. е. За то време биле су под ледом многе планине, као што су Олимп, Пинд, Шар-планина, Пирин, Рила, [[Јакупица]], Проклетије, Дурмитор, [[Прењ]] и др.
| |||