Лангерхансова острвца — разлика између измена

м
r2.6.4) (Робот мења: es:Islotes pancreáticos; козметичке промене
м (r2.6.4) (Робот мења: es:Islotes pancreáticos; козметичке промене)
| додатна класификација =
}}
'''Лангерхансова острвца''' су подручја [[панкреас]]а (гуштераче) која садрже ендокрине [[ћелије]] (које производе [[Хормони|хормоне]] панкреасе) груписане у облику [[Острво|острваца]] разбацаних по егзокрином панкреасу, распоређенених између његових мешкова (највише у репу [[панкреас]]а). Откривена су [[1869]] од стране [[Немац|немачког]] патолога и анатома [[Пол Лангерханс |Пола Лангерханса]] по коме су и добила име.<ref name=>{{Cite journal
| author = Langerhans P
| title = Beitrage zur mikroscopischen anatomie der bauchspeichel druse.
| pmc =
}}</ref>
== Физиологија ==
'''Егзокрина функција'''. Панкреас је жлезда са егзокриним лучењем ензима који играју виталну улогу у:
* неутрализацији киселине која из желуца доспева у дуоденум, чиме се спречава оштећења слузокоже дуоденума и црева,
* процесу разбијања макромолекуларних хранљиве материје - протеине, масти и скроба - у мање честице које могу да се апсорбује преко слузокоже црева у крв.
 
'''Ендокрина функција'''. Поред тога што је егзокрина жлезда, панкреас је и ендокрина жлезда која лучи важне хормоне - [[инсулин]] и [[глукагон]]а- који играју виталну улогу у метаболизму [[Липиди|липида]] и [[угљени хидрати|угљених хидрата]]. Ови [[хормон]]и су у организму неопходни за одржавање нормалног нивоа концентрације глукозе у крви.
 
== Анатомија ==
[[Слика:Langerhanssche Insel.jpg|мини|десно|235п|Лангерхансово острвце]]
[[Панкреас]] је подељен у режњеве преградама које се састоје од [[Везивно ткиво|везивног ткива]]. Режњеви се састоје углавном од гроздастих структура егзокриних [[ћелија]] које се зову ацинуси и које луче дигестивне [[Ензим|ензиме]]. Егзокрини секрет из ацинуса се сукцесивно креће кроз интеркаларне и интралобуларне канале, нтерлобуларне цеви да би коначно кроз главни панкреасни канала доспео у [[дуоденум]].<ref> {{ен}}Р. Бовен ''Хистологија панкреаса'' [http://www.vivo.colostate.edu/hbooks/pathphys/digestion/pancreas/histology.html colostate.edu]</ref>
}}</ref>
Лангерхансова острвца су разбацана по егзокрином панкреасу и смештена су између његових мешкова, највише у репу панкреаса. У стандардном хистолошком препарату делова панкреаса, острвца се приказују као релативно бледо обојене групе ћелија уграђен у мору тамније обојеног егзокриног ткива. Слика са десне стране приказује острвца у панкреасном ткиву. Панкреасна острва састоје се из три главне врсте ћелија, од којих свака производи другачије ендокрине производ:
* '''[[Алфа ћелије]]''' — (α-ћелија) које луче хормон [[глукагон]]а.(15% до 20% од укупног броја ћелија острваца)
* '''[[Бета ћелије]]''' — ''(β-ћелије)'' које луче [[инсулин]] и најзаступљеније су ћелије у острвцима. (65% до 80%)
* '''[[Делта ћелије]]''' — ''(δ-ћелија)'' које луче хормон [[соматостатин]]. (3% до 10%)
* '''[[ПП ћелије]]''' ''(F ћелије'') које луче панкреасне [[Полипептид|полипептиде]]. (3% до 5%)
* '''[[Епсилон ћелије]]''' — ''(ξ-ћелија)'' које луче [[грелин]] (недавно откривен пептидни [[хормон]], који поседује особине [[гонадотропин]]а и хормона других метаболичких и ендокриних функција. (мање од 1%)
 
Интересантно је да се различити типови [[ћелија]] унутар острваца различито распоређују - бета ћелије заузимају централни део острвца и окружени су "кором" алфа и делта ћелије. Осим инсулина, глукагона и соматостатина, низ других "мањих" хормона је идентификовани као производ Лангхансових ћелија.
Лангерхансова острвца су одговорна за ендокрину функцију која се огледа у раду ендокриних ћелија груписаних у овим острвцима. Лангерхансова острвца се сатоје из три типа ћелија: ''алфа, бета и делта''. ''Бета ћелије'' излучују хормон [[инсулин]] ({{јез-лат |insula - острво}}), док ''алфа ћелије'' излучују [[глукагон]]. Инсулин и глукагон поседују антагонистичка дејства: док инсулин смањује концентрацију глукозе у крви, глукагон је повећава. ''Делта ћелије'' луче хормон [[соматостатин]] који ихибира секрецију осталих хормона. Такође панкреас секретује још један хормон [[амилин]], који регулише брзину ресорпције у гастроинтестиналоом систему.
 
Повећана концентрација [[глукоза|глукозе]] (шећера) у крви доводи до појачаног лучења инсулина под чијим дејством се смањује ниво шећера у крви. Када се ниво глукозе смањи на нормалу, смањује се и лучење инсулина. Међутим, када се инсулин недовољно излучује или постоји резистенција на њега долази до нагомилавања глукозе у крви, тј. [[хипергликемија|хипергликемије]] (вредности веће од 6,66 -{mmol/l}-) што доводи до [[шећерна болест |шећерне болести]] ({{јез-лат|diabetes mellitus }})
 
=== Паракрина повратна спрега ===
Паракрини систем повратне спреге информација у Лангерхансовим острвцима има следећу улогу: <ref name="isbn0-683-30603-0">{{Cite book
| author = Wang, Michael B.; Bullock, John; Boyle, Joseph R.
| doi =
}}</ref>
* ''[[Инсулин]]:'' активира бета ћелије и спречава лучење алфа ћелија
* ''[[Глукагон]]:''активира алфа ћелије које затим активирају бета ћелије и делта ћелије. Глукагон се сматра антагоснистичким хормоном инсулину. Повећање лучења глукагона је праћено падом лучења инсулина и обрнуто.
* ''[[Соматостатин]]'': инхибира алфа и бета ћелије и инхибише лучење инсулина и глукагона.
 
Одржавање равнотеже између [[инсулин]]а и [[Гликоза|гликозе]] је веома прецизно. Само несметано функционисање паракрине повратне везе обезбеђује одржавање енергетске равнотеже и правилну исхрањеност организма.
 
== Трансплантација у лечењу дијабетеса ==
[[Трансплантација]] [[панкреас]]а је један од најоптималнијих облика савремене супституционе терапије [[Дијабетес|дијабетеса типа 1]] којим би могла да се постигне [[инсулин]]ске независност [[болесник]]а. Према препорукама Америчке асоцијације за дијабетес трансплантација ендокриног панкреаса је прихваћена као терапијска метода, која има за циљ да: поправи квалитет живота болесника са [[дијабетес]]ом, елиминише потребу за давањем инсулина и честим контролама гликемија, елиминише акутне компликације као и да спречава појаву или успори напредовање касних компликација дијабетеса. <ref name="pmid17981623">{{Cite journal
| author = Hogan A, Pileggi A, Ricordi C
| doi =10.2741/2755
}}</ref>Трансплантација ендокриног панкреаса се може извршити;<ref>[http://www.faqs.org/faqs/diabetes/faq/part3/section-14.html Type 1 cures - pancreas transplants<!-- Bot generated title -->]</ref>
* '''Трансплантацијом целог панкреаса'''
Прва трансплантација људског панкреаса у циљу лечења пацијената са [[дијабетес|дијабетесом тип 1]] извршена је [[1966]]. у [[Минесота|Минесоти]], [[САД]]. Према подацима Интернационалног Регистра за трансплантацију панкреаса до сада је обављено око 20.000 трансплантација. Једногодишња потпуна независност од примене [[инсулин]]а уз нормалну јутарњу гликемију и нормалне или само благо повишене вредности гликозилираног [[хемоглобин]]а (ХбА1ц), забележена је код 80% пацијената код којих је [[панкреас]] истовремено трансплантиран са [[бубрег]]ом.
* '''Трансплантација сегмената или хуманих адултних острваца ендокриног панкреаса'''
Ослобађање очуваних острваца панкреаса од његовог околног ткива врши се ензимском дигестијом применом колагеназе. Изолација хуманих адултних острваца врши се: неаутоматским или аутоматским методом. За постизање инсулинске независности неопходна је трансплантација око 500.000 острваца, која се пресађују преко вена јетре. Након пресађивања неопходна је имуносупресивна терапија. Инсулинска независност се постиже у око 32% пацијената, а преживљавање трансплантираних изолованих острваца и инсулинска независност трајала је у просеку 6 година. <ref name="pmid18337609">{{Cite journal
| author = Chatenoud L
| doi = 10.1056/NEJMcibr0708067
}}</ref>
* '''Трансплантацијом изолованих феталних или адултних острваца ендокриног панкреаса'''
Ову врсту трансплантације карактерише примена феталног ендокриног панкреаса или ендокриног дела феталног панкреаса који има способност за даљи раст и развој. Преостали део [[панкреас]]а подлеже разградњи у току припреме и након трансплантације.<br />Ова методу карактерише мала запремина трансплантираног ткива, једноставност примене уз минималну хируршку интервенцију.<br />Доступност феталног ткива је нажалост ограничена и захтева поштовање строгих етичких правила. Инсулинска независност након примене хуманих феталних острваца није забележена, али је постигнут значајно смањења дозе инсулина (за око 30%) уз стабилну контролу нивоа гликемије (у трајању од око 6 месеци) и успоравање напредовања промена на крвним судовима оку, срцу, бубрегу и неравима.<ref name="pmid17130583">{{Cite journal
| author = Pileggi A, Cobianchi L, Inverardi L, Ricordi C
}}</ref>
 
== Извори ==
{{извори}}
 
== Види још ==
* [[Панкреас]]
* [[Пол Лангерханс]]
* [[Инсулин]]
* [[Шећерна болест]]
== Спољашње везе ==
* [http://isletbook.islets.se "THE ISLETS OF LANGERHANS"], [http://ki.se/ki/jsp/polopoly.jsp?l=en&d=130 Karolinska Institutet, Sweden]
* [http://www.landesbioscience.com/journals/islets "Islets" међународни часопис за клиничка и експериментална истраживања физиологије и патологије Лангерхансових острваца и сродних тема]
 
{{клица-медицина}}
 
[[Категорија:Медицина]]
[[Категорија:Анатомија]]
[[de:Langerhans-Inseln]]
[[en:Islets of Langerhans]]
[[es:Islotes de Langerhanspancreáticos]]
[[eo:Insuletoj de Langerhans]]
[[fa:جزایر لانگرهانس]]
526.149

измена