'''Јонизациони потенцијал''' или '''енергија јонизације''', представља рад који се изврши приликом уклањања једаногједног електрона из датог система, дакле рад да се створи одређени јон. (То је рад да се електрон одведе на бесконачно велико растојање.) Код чврстих тела и течности јонизациони потенцијал зависи од локалних услова па не представља нарочито стабилну константу. Међутим за изоловани атом (дакле, атом у гасној фази на врло ниском притиску) јонизациони потенцијали су карактеристичне константе које има смисла табулирати.
За хемијске елементе, јонизационе енергије опадају на доле у групи [[Периодни систем елемената|Периодног система елемената]], и расту слева на десно у периоди. Ови трендови су управо супротни периодичним трендовима атомског пречника. Електроне у мањим атомима језгро јаче привлачи, и стога је енергија јонизације већа. У већим атомима, електрони нису привучени толико снажном силом, па је стога енергија јонизације мања.
Ред 83:
|}
Прва енергија јонизације је енергија неопходна да се уклони електрон са изолованог неутралног атома, друга да се уклони електрон са изолованог +1 јона, и тако даље. Следећа енергија јонизације је увек већа од претходне, те јеће n-та енергија јонизације ће бити знатно већа од осталих. Међутим пораст није линеаран већ прати структуру електронског омотача код атома. По правилу најлакше је извлачити елетроне из техтек започетих љуски. На пример, [[натријум]] се налази као -{Na}-<sup><small>+</small></sup>, али обично не као -{Na}-<sup><small>2+</small></sup> услед велике јонизационе енергије за другу јонизацију. Слично, [[магнезијум]] се јавља као -{Mg}-<sup><small>2+</small></sup>, али не и као -{Mg}-<sup><small>3+</small></sup> док [[алуминијум]] може постојати као -{Al}-<sup><small>3+</small></sup> катјон. СвеОво је последица тога да натријум има један, магнезијум два а алуминијум три електрона у недовршеној последњој љуски.
