|
'''Дежевски поразум''' је договор по којем је [[краљ Милутин|Милутин]] преузео српски престо [[1282]] године. Споразум је склопљен у [[Дежева|Дежеву]], месту у рашкој жупи где се налазио један од двораца [[Немањићи|Немањића]], на који је очувана успомена и у народној песми (''Код Дежеве стријех дворова'').
Кад је [[краљ Драгутин]] [[1282]] године код оближњег града [[Јелеч]]а пао с коња и сломио ногу, повукао се с власти и предао [[престо]] у Дежеву млађем брату Милутину. Околности и услови под којима је предаја извршена мало су познати. [[Архиепископ Данило]] казује да је несрећа изазвала „велику узбуну“забуну“ у земљи и страх од напада „суседних царева“, те је вероватно краљ под притиском догађаја, према званичној верзији, ''на државном сабору'', одлучио да се повуче и преда брату знаке владарског достојанства, „свите многоценске царске, коња свога и оружје које сам носаше.“
Према споразуму Милутин је требао владати доживотно, с тим да после његове смрти престо заузме један од Драгутинових синова.
Међутим, детаљнијом анализом извора примећује се да не постоји никакав доказ, па чак ни индиректна тврдња која би указала на то да је икакав сабор постојао. Архиепископ Данило II (1324-1337), који описује животе краља Драгутина и краља Милутина, ниједном речју не помиње никакав сабор, нити обавезно позивање великаша, епископа и осталих црквених великодостојника и њихов скуп (као што то ради за касније саборе које описује). Чак штавише, он изричито помиње „тајно саветовање“ између два брата. Једино на основу чега је изведен закључак да је било сабора у Дежеву је фреска из параклиса који је подигао српски краљ Стефан Драгутин у Ђурђевим ступовима, на којој су оцртана у првом плану браћа Драгутин и Милутин, српски архиепископ и нека лица у позадини. Међутим, с обзиром да не постоји никакав натпис који би објаснио шта ове фреска представља, из ње се не могу извући никакви поуздани закључци.
Драгутин је задржао део српских земаља око [[Рудник (планина)|Рудника]], [[Ариље|Ариља]] и доњег [[Лим (река)|Лим]]а.
Имајући ово у виду, о сабору у Дежеву се може говорити само као о Дежевском споразуму, који је склопљен између два брата. Према том споразуму, краљ Драгутин је препустио српски престо млађем брату Милутину, кога је требало да наследи Драгутинов син, односно неко из његове лозе (по свему судећи, најстарији син Владислав). Међутим, супротно широко распрострањем уверењу, Драгутин се ''није одрекао краљевске титуле''. То потврђују и портрети краља Милутина и Драгутина са Кателином у цркви св. Ахилија у Ариљу; на овим портетима, иначе сликаним у Драгутиновој задужбини и на територији под његовом управом, Милутин је титулисан као „самодржац краљ свих српских земаља и поморских“, а Драгутин као „господин '''краљ''' Стефан“.
Разлози због којих је Драгутин напустио српски краљевски престо такође су предмет расправе. Будући да постоје још неки примери Драгутину релативно савремених владара који су доживљавали преломе ноге (нпр. бугарски цар Константин I, 1257-1277), а нису се одрицали престола, поставља се питање који је био прави мотив Драгутина да преда круну млађем брату. Судећи по деценијама које су уследиле, он је савршено био способан за управљање државом. После његовог пада, помиње се извесна „узбуна“ и опасност која је изненада запретила од непријатеља. С обзиром на то да је Милутин, кога знамо из каснијег периода као врло способног, вештог и амбициозног владара, једини извукао користи из овог догађаја, није искључено да је и он одиграо извесну улогу у Драгутиновом одступању са престола и вршио енорман притисак на старијег брата да му преда српску краљевску круну, у циљу избегавања међусобног војног сукоба. Осим тога, било је договорено и да Драгутин добије посебну област на управу, област која се налазила на северу тадашње српске државе, између Мораве и Дрине (без Мачве), а на југу до области око Рудника. Драгутин је задржао део српских земаља око [[Рудник (планина)|Рудника]], [[Ариље|Ариља]] и доњег [[Лим (река)|Лим]]а. Владао је самостално и независно од Милутина.
Дежевски споразум се није одржао и доцније је био узрок дужег сукоба између браће, с тешким последицама по Србију.
|
