Манастир Сланци — разлика између измена

нема резимеа измене
м (Бот Додаје: hr:Manastir Slanci)
Манастир Сланци налази се поред истоименог насеља [[Сланци]] источно од главног града [[република Србија|Србије]], [[Београд]]а, и припада [[Архиепископија београдско-карловачка|Архиепископији београдско-карловачкој]] [[Српска православна црква|Српске православне цркве]].
[[Слика:Primer.jpg]]
 
 
Званичан назив манастира је Манастир [[Свети Стефан|Архиђакона Стефана]] у [[Сланци]]ма, према светитељу коме је манастир посвећен. Манастир је по једној верзији народног предања основао [[Свети Сава]] почетком [[13. век]]а, док је по другој оснивач манастира [[краљ Драгутин]] крајем истог века. Манастир је посебно оживео у периоду српске депотовине под [[Деспот Стефан Лазаревић|Деспотом Стефаном Лазаревићем]] и [[Деспот Ђурађ Бранковић|Деспотом Ђурађом Бранковићем]], када се нашао у непосредној близини нове престонице, [[Београд]]а. Захваљујући великом ктиторству деспотске куће [[Бранковићи|Бранковића]] манастир је променио дотадашњу крсну славу празник [[Ваведење Пресвете Богородице|Ваведења Пресвете Богородице]] и прихватио нову, [[Свети Стефан|Архиђакона Стефана]], славу породице [[Бранковићи|Бранковић]], који се слави 9. јануара по новом, односно 28. децембра по старом календару. Због свог значаја у овом периоду манастир Сланци у народу је назван "Великим манастиром".
Током [[Први српски устанак|Првог српског устанка]] започели су први радови на његовој обнови. Међутим, доласком на власт [[Кнез Милош|Кнеза Милоша]], настојало се да се помогне многим црквава и манастирима, али за оронуо, трошан и напуштен манастир у Сланцима није било спаса. Тако је 1833. године манастир срушен, а од датог грађевинског материјала сазидане су цркве у околним селима [[Миријево|Миријеву]] и [[Велико Село (Београд)|Великом Селу]]. Све покретне вредности манастира Сланаца биле су после рушења пренете у цркву Великог Села, међу њима и три иконе са недовршеног иконостаса из 1812. године. Локалитет порушене светиње народ је обележио оградом, док је место Часне трпезе покрио надстрешницом.
 
1900. године на месту манастира подигнута је капела, коју је околно становништво посећивало. 1961. започета је поновна обнова манастира Сланци од стране тадашњег српског [[Патријарх Герман|патријарха Германа]] (Ђорића). Радови на изградњи манастирске цркве завршени су 1971. године, да би се радови наставили на уређењу конака и имања, који до данас нису окончани.
цркве завршени су 1971. године, да би се радови наставили на уређењу конака и имања, који до данас нису окончани.
 
Данас је манастир мушки. Манастир Сланци има важну улогу у у животу српске цркве - у његовом братству се припремају монаси који ће попуњавати невелико братство манастира [[Хиландар]]а. Манастир је заштићен као споменик културе и археолошко налазиште. Даља обнова и проширење манастира тек предстоје.
 
Анониман корисник