Видовдански сабор — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Нема описа измене
Ред 1:
{{би}}
{{сређивање}}
'''Видовдански сабор''' је назив за масовни скуп који је одржан на [[Видовдан]] [[28. јуна]] [[1992]]. испред зграде Савезне скупштине у Београду 28[[Београд]]у. јунаСкуп 1992,је у организацији странкеорганизовао [[Српски покрет обнове]] и уз учешће других политичких групација (нпр.попут групагрупе чланова Демократске странке (која се издвојила касније издвојила у [[Демократска странка Србије|Демократску странку Србије]]). Сврха организовања овог скупа је била смена комунистичког режима [[Слободанкоји Милошевић|Слободана Милошевића]]је због катастрофалне и конфузне ситуације у којој се СРу Србијатом тренутку налазила уновонастала том[[Савезна тренуткуРепублика Југославија]] (проглашена 27. априла 1992), како економски, тако и политички. Повод сабора је била атмосфера изазвана распадом Југославије у којој је свуда осим у СРЈ дошло до разлаза са и смене са власти [[Комунистичка партија ЈугославијеКомунистичке партије Југославије]], односно јачања национализма.

== Историја ==
Два месеца пре тога, након отцепљења других република, преостало лојално југословенско руководство СР Србије и СР Црне Горе је формирало Савезну Републику Југославију, претендујући на континуитет [[СФРЈ]]. Године 1991. је проглашена Република Српска Крајина као основа заштите права Срба са жељом за останак у СФРЈ, те одговор на проглашење Републике Хрватске која је била у интересу Хрвата. У мају 1992. [[СРЈ]] (основана 27. априла 1992) је стављена под режим међународних санкција, што је представљало велики шок за становништво и додатни удар на привреду. У исто време у СР БиХ је започео рат због сукоба интереса [[Муслимани (народ)|Муслимана]], који су хтели самосталну државу и издвајање од СФРЈ, као и Срба и Хрвата који су имали своје интересе. Почетком године је проглашена Република Српска која је прогласила останак у СФРЈ. Србија је међу традиционалним западним савезницима била оптужена за агресију на РБиХ, а те оптужбе, као и санкције УН је велики део становништва доживљавао као неправедне и претеране. Годину дана пре тога, биле су одржане масовне антирежимске [[деветомартовске демонстрације]], након којих је дошло до ситнијих уступака опозицији. У јесен 1991. Југословенска народна армија је водила војне операције за очување интегритета југословенске државе око Вуковара, као и заштиту права Срба за останак у СФРЈ, које су донеле и жртве и додатно разочарање у режим, како међу националистима, тако и међу југословенски/грађански опредељеном становништву.
 
На самом скупу окупило се вероватно између 50 и 100 хиљада људи а најупечатљивији моменат било је дуготрајно звиждање на први помен имена Слободана Милошевића. Између осталих, говорили су и престолонаследник Александар Карађорђевић и Матија Бећковић. Изгледа да је скуп био замишљен као начин притиска на власт да одступи, тако да није завршен након што су одржани сви говори. Уместо тога, група људи која је дошла из других места је недељу дана боравила непрестано у Пионирском парку а њима су се у већем или мањем броју придруживали Београђани, али број окупљених није достизао онај од првог дана. Све то време, током наредних дана и ноћи на бину су излазили говорници, противници власти или музичари. Понекад је долазило и до надреалних сцена, као у случају ноћног наступа панк групе "Директори", док су се у публици махом налазиле присталице СПО из унутрашњости, старији људи са шајкачама на глави. Једна од најупечатљивих сцена са овог скупа је било ефектно гашење јавне расвете око скупштине током говора Вука Драшковића, које је организовано уз помоћ сарадника опозиције у ЕДБ. Такође,организована је и шетња центром града која је инспирисала касније акције те врсте ([[Демонстрације у Србији 1996–1997.|протести 1996-1997]]). Скуп је завршен без уступака од стране власти. У исто време одржаван је и [[Демонстрације у Београду 1992.|Студентски протест]], и повремено је долазило до прожимања учесника ова два скупа.