Википедија

Видовдански сабор — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Нема описа измене
Нема описа измене
Ред 1:
{{би}}
 
'''Видовдански сабор''' је назив за масовни опозициони скуп који је одржан на [[Видовдан]] [[28. јуна]] [[1992]]. испред зграде Савезне скупштине у [[Београд]]у. Скуп је организовао [[Српски покрет обнове]] уз учешће других политичких групација попут групе чланова Демократске странке (која се касније издвојила у [[Демократска странка Србије|Демократску странку Србије]]) и Српске либералне странке. Ове политичке групације су, заједно са бројним истакнутим појединцима из јавног живота чиниле неформални опозициони фронт - Демократски покрет Србије (ДЕПОС), који је доцније под тим називом учествовао и на изборима (у децембру 1992, када су га чинили СПО, ДСС и Нова Србија и децембру 1993, када су га чинили СПО, Нова Србија и Грађански савез Србије). Изван ДЕПОС-а налазили су се 1992 Демократска странка, као и партије изразито грађанске провинијенције. Сврха организовања овог скупа је била смена комунистичког режима који је због катастрофалне и конфузне политичке и економске ситуације у којој се у том тренутку налазила новонастала [[Савезна Република Југославија]] (проглашена 27. априла 1992). Повод сабора су биле историјске околности и атмосфера изазвана распадом Југославије у којој је свуда на њеном простору осим у новооснованој [[Савезна Република Југославија|Савезној Републици Југославији]] дошло до разлаза са и смене са власти Савеза комуниста, ([[Комунистичка партија Југославије|Комунистичке партије Југославије]]), каснијеодносно његовог правног наследника у Србији [[Социјалистичка партија Србије|Социјалистичке партије Србије]], односно јачања национализма.
 
== Историја ==
Савез комуниста Југославије [[(Комунистичка партија Југославије)]] се услед немогућности да одговори на јединствен начин на кључна питања будућности Југославије, а пре свега на питање њеног унутрашњег уређења ("федерација или конфедерација") и пораста национализма, односно јачања позиција републичких партијских руководстава унутар саме СКЈ, распала почетком 1990. године. На вишестраначким изборима који су одржани током 1990 године у свих шест република, уместо ње су доминацију на политичкој сцени преузеле партије са снажним националистичким и антикомунистичким предзнаком, попут [[Хрватска демократска заједница|Хрватске демократске заједнице]], [[Странка демократске акције|Странке демократске акције]], [[Српска демократска странка|Српске демократске странке]] и других. Међутим, у Републици Србији и Републици Црној Гори, за разлику од Словеније, Хрватске и БиХ, као и трендова у другим европским земљама које су једнопартијски систем замениле вишепартијским, снажну победу на изборима 1990 не односе противници режима, већ владајуће партије.
[[Комунистичка партија Југославије]] се услед пораста национализма распала 1990. године, а уместо ње су на политичку сцену изашле националне партије попут [[Хрватска демократска заједница|Хрватске демократске заједнице]], [[Странка демократске акције|Странке демократске акције]], [[Српска демократска странка|Српске демократске странке]] и других. Године 1991. је проглашена [[Република Српска Крајина]] као основа заштите права Срба са жељом за останак у [[СФРЈ]], те одговор на проглашење Републике Хрватске која је била у интересу Хрвата. У јесен 1991. Југословенска народна армија је водила војне операције за очување интегритета југословенске државе око Вуковара, као и заштиту права Срба за останак у СФРЈ, које су донеле и жртве и додатно разочарање у режим, како међу националистима, тако и међу југословенски/грађански опредељеном становништву. Два месеца пре сабора, након отцепљења других република, преостало лојално југословенско руководство СР Србије и СР Црне Горе је формирало [[Савезна Република Југославија|Савезну Републику Југославију]] (проглашена 27. априла 1992), претендујући на континуитет [[СФРЈ]]. У мају 1992. [[СРЈ]] је стављена под режим међународних санкција, што је представљало велики шок за становништво и додатни удар на привреду. У исто време у СР БиХ је започео рат због сукоба интереса [[Муслимани (народ)|Муслимана]], који су хтели самосталну државу и издвајање од [[СФРЈ]], као и Срба и Хрвата који су имали своје интересе. Почетком године је проглашена Република Српска која је прогласила останак у СФРЈ. Србија је међу традиционалним западним савезницима била оптужена за агресију на РБиХ, а те оптужбе, као и санкције УН је велики део становништва доживљавао као неправедне и претеране. Годину дана пре тога, биле су одржане масовне антирежимске [[деветомартовске демонстрације]], након којих је дошло до ситнијих уступака опозицији.
 
Након сецесије Републике Словеније у лето 1991 и повлачења ЈНА са те територије, савезна власт додатно губи ауторитет. Проглашење независности Републике Хрватске и губитак статуса конститутивног народа у Републици Хрватској изазивају сличне реакције код Срба у Хрватској (проглашење [[Републике Српске Крајине]]) који су желели да остану у заједници са Србијом и другим републикама које нису тежиле издвајању из федерације. У јесен 1991. [[Југословенска народна армија]], мобилишући при том велики број резервиста из Србије, је водила војне операције против хрватских војних и полицијских снага око [[Вуковар|Вуковара]], ради очувања сопствене улоге у будућој констелацији односа у земљи, заштите права Срба за останак у [[СФРЈ]] и очувања интегритета земље. Те војне операције су донеле велика разарања и жртве, а међу народом у Србији и додатно разочарање у режим, како међу националистима, тако и међу југословенски/грађански опредељеном становништву.
 
Два месеца пре Видовданског сабора, након отцепљења других република, преостало лојално југословенско руководство Р Србије и Р Црне Горе је формирало [[Савезна Република Југославија|Савезну Републику Југославију]] (проглашена 27. априла 1992), претендујући на континуитет [[СФРЈ]]. У мају 1992. [[СРЈ]] је стављена под режим међународних санкција, што је представљало велики шок за становништво и додатни удар на привреду. Нешто раније у СР БиХ је започео рат због различитих интереса тамошњих конститутивних народа - [[Муслимани (народ)|Муслимана]], који су и Хрвата, који нису желели да остану у "окрњеној" Југославији, и Срба, који су желели да остану у тој заједници. Почетком године је основана [[Република Српска]] која је прогласила останак у СФРЈ. Србија је од стране својих традиционалних западних савезника била оптужена за агресију на РБиХ, а те оптужбе, као и санкције УН је велики део становништва доживљавао као неправедне и претеране.
 
Годину дана пре Видовданског сабора, биле су одржане масовне антирежимске [[деветомартовске демонстрације]], након којих је дошло до ситнијих уступака опозицији. СПО и друге опозиционе странке су и након њих вршиле притисак на режим, кроз масовне демонстрације одржане у јуну 1991 и марту 1992.
 
 
== Скуп ==
На самом скупу окупило се вероватно између 50 и 100 хиљада људи, на широком простору између ондашњег [[Булевар револуције (улица у Београду)|Булевара Револуције]] и Дома синдиката, као и у Пионирском парку. На почетку Сабора, скупу се обратио велики број угледних говорника, међу којима су били и Патријарх српски, господин [[Патријарх српски Павле|Павле]], [[престолонаследник Александар Карађорђевић]], књижевник [[Матија Бећковић]], сликар Младен Србиновић, политичари [[Вук Драшковић]], [[Војислав Коштуница]] и [[Никола Милошевић]], студенстки лидер [[Драган Ђилас]]. Конферансије скупа био је глумац [[Милош Жутић]]. Каснијих дана, скупу су се обраћале и многе друге угледне личности.
На самом скупу окупило се вероватно између 50 и 100 хиљада људи а најупечатљивији моменат било је дуготрајно звиждање на први помен имена Слободана Милошевића. Између осталих, говорили су и престолонаследник Александар Карађорђевић и Матија Бећковић. Изгледа да је скуп био замишљен као начин притиска на власт да одступи, тако да није завршен након што су одржани сви говори. Уместо тога, група људи која је дошла из других места је недељу дана боравила непрестано у Пионирском парку а њима су се у већем или мањем броју придруживали Београђани, али број окупљених није достизао онај од првог дана. Све то време, током наредних дана и ноћи на бину су излазили говорници, противници власти или музичари. Понекад је долазило и до надреалних сцена, као у случају ноћног наступа панк групе „Директори“, док су се у публици махом налазиле присталице СПО из унутрашњости, старији људи са шајкачама на глави. Једна од најупечатљивих сцена са овог скупа је било ефектно гашење јавне расвете око скупштине током говора Вука Драшковића, које је организовано уз помоћ сарадника опозиције у ЕДБ. Такође,организована је и шетња центром града која је инспирисала касније акције те врсте ([[Демонстрације у Србији 1996–1997.|протести 1996-1997]]). Скуп је завршен без уступака од стране власти. У исто време одржаван је и [[Демонстрације у Београду 1992.|Студентски протест]], и повремено је долазило до прожимања учесника ова два скупа.▼
 
▲НаНајупечатљивији самоммоменат скупу окупило се вероватно између 50 и 100 хиљада људи а најупечатљивији моменатскупа било је дуготрајно звиждање на први помен имена Слободана Милошевића. Између осталих, говорили су и престолонаследник Александар Карађорђевић и Матија Бећковић. Изгледа да је скуп био замишљен као начин притиска на власт да одступи, тако да није завршен након што су одржани сви говори. Уместо тога, група људи која је дошла из других места је недељу дана боравила непрестано у Пионирском парку а њима су се у већем или мањем броју придруживали Београђани, али број окупљених није достизао онај од првог дана. Све то време, током наредних дана и ноћи на бину су излазили говорници, противници власти или музичари. Понекад је долазило и до надреалних сцена, као у случају ноћног наступа панк групе „Директори“, док су се у публици махом налазиле присталице СПО из унутрашњости, старији људи са шајкачама на глави. Једна од најупечатљивих сцена са овог скупа је било ефектно гашење јавне расвете око скупштине током говора Вука Драшковића, које је организовано уз помоћ сарадника опозиције у ЕДБ. Такође,организована је и шетња центром града која је инспирисала касније акције те врсте ([[Демонстрације у Србији 1996–1997.|протести 1996-1997]]). Скуп је завршен без уступака од стране власти. У исто време одржаван је и [[Демонстрације у Београду 1992.|Студентски протест]], и повремено је долазило до прожимања учесника ова два скупа.
 
== Извори ==
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Видовдански_сабор”