Видовдански сабор — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
Нема описа измене |
||
Ред 1:
{{би}}
'''Видовдански сабор''' је назив за масовни опозициони скуп који је одржан на [[Видовдан]] [[28. јуна]] [[1992]]. испред зграде Савезне скупштине у [[Београд]]у. Скуп је организовао [[Српски покрет обнове]] уз учешће других политичких групација попут групе чланова Демократске странке (која се касније издвојила у [[Демократска странка Србије|Демократску странку Србије]]) и Српске либералне странке. Ове политичке групације су, заједно са бројним истакнутим појединцима из јавног живота чиниле неформални опозициони фронт - Демократски покрет Србије (ДЕПОС), који је доцније под тим називом учествовао и на изборима (у децембру 1992, када су га чинили СПО, ДСС и Нова Србија и децембру 1993, када су га чинили СПО, Нова Србија и Грађански савез Србије). Изван ДЕПОС-а налазили су се 1992 Демократска странка, као и партије изразито грађанске провинијенције. Сврха организовања овог скупа је била смена режима који је због катастрофалне и конфузне политичке и економске ситуације у којој се у том тренутку налазила новонастала [[Савезна Република Југославија]] (проглашена 27. априла 1992).
== Историја ==
Савез комуниста Југославије [[(Комунистичка партија Југославије)]] се услед немогућности да одговори на јединствен начин на кључна питања будућности Југославије, а пре свега на питање њеног унутрашњег уређења ("федерација или конфедерација") и пораста национализма, односно јачања позиција републичких партијских руководстава унутар саме СКЈ, распала почетком 1990. године. На вишестраначким изборима који су одржани током 1990 године у свих шест република, уместо ње су доминацију на политичкој сцени преузеле партије са снажним националистичким и антикомунистичким предзнаком, попут [[Хрватска демократска заједница|Хрватске демократске заједнице]], [[Странка демократске акције|Странке демократске акције]], [[Српска демократска странка|Српске демократске странке]] и других. Међутим, у Републици Србији и Републици Црној Гори, за разлику од Словеније, Хрватске и БиХ, као и трендова у другим европским земљама које су једнопартијски систем замениле вишепартијским, снажну победу на изборима 1990 не односе противници режима, већ владајуће партије. Један од разлога за то може бити и позиционирање [[Слободан Милошевић|Слободана Милошевића]], током 1987-1989, не само као лидера комуниста у Србији, већ и као неформалног лидера Срба широм Југославије.
Након сецесије
Два месеца пре Видовданског сабора, након отцепљења других република, преостало лојално југословенско руководство Р Србије и Р Црне Горе је формирало [[Савезна Република Југославија|Савезну Републику Југославију]] (проглашена 27. априла 1992), претендујући на континуитет [[СФРЈ]]. У мају 1992. [[СРЈ]] је стављена под режим [[Санкције СР Југославији|међународних санкција]], што је представљало велики шок за становништво и додатни удар на привреду. Нешто раније у СР БиХ је започео рат због различитих интереса тамошњих конститутивних народа - [[Муслимани (народ)|Муслимана]]
Годину дана пре Видовданског сабора, биле су одржане масовне антирежимске [[деветомартовске демонстрације]], након којих је дошло до ситнијих уступака опозицији. СПО и друге опозиционе странке су и након њих вршиле притисак на режим, кроз масовне демонстрације одржане у јуну 1991 и марту 1992.
Ред 14:
== Скуп ==
На самом скупу окупило се,
Учесници скупа су, на предлог ДЕПОС-а, захтевали оставку председика Републике Србије Слободана Милошевића (изабраног децембра 1990 на пет година), распуштање Народне скупштине (изабране децембра 1990 на четири године) и формирање владе националног спаса. У том смислу, упућене су одмах након сабора делегације председнику Србијеhttp://www.youtube.com/watch?v=F4yXiAzvkBs, који је прихватио само почетак рада неке врсте округлог стола између власти и опозиције. <ref>http://www.audioifotoarhiv.com/fotografije/depos/depos.html</ref>
Најупечатљивији моменат скупа било је дуготрајно звиждање на први помен имена Слободана Милошевића. Изгледа да је скуп био замишљен као начин притиска на власт да одступи, тако да није завршен након што су одржани сви говори. Уместо тога, група људи која је дошла из других места је недељу дана боравила непрестано у Пионирском парку а њима су се у већем или мањем броју придруживали Београђани, али број окупљених није достизао онај од првог дана. Све то време, током наредних дана и ноћи на бину су излазили говорници, противници власти или музичари. Понекад је долазило и до надреалних сцена, као у случају ноћног наступа панк групе „Директори“, док су се у публици махом налазиле присталице СПО из унутрашњости, старији људи са шајкачама на глави. Једна од најупечатљивих сцена са овог скупа је било ефектно гашење јавне расвете око скупштине током говора Вука Драшковића, које је организовано уз помоћ сарадника опозиције у ЕДБ. Такође,организована је и шетња центром града која је инспирисала касније акције те врсте ([[Демонстрације у Србији 1996–1997.|протести 1996-1997]]). Скуп је завршен без уступака од стране власти. У исто време одржаван је и [[Демонстрације у Београду 1992.|Студентски протест]], и повремено је долазило до прожимања учесника ова два скупа.▼
▲Најупечатљивији моменат првог дана скупа било је дуготрајно звиждање и звечање масе на први помен имена Слободана Милошевића.
На интернету нема много расположивих докумената о догађајима са овог скупа, али су доступни: звучни запис дела скупа <ref>http://www.audioifotoarhiv.com/knjige%20koje%20govore/knjige/depos.html</ref>, фотографије<ref>http://www.audioifotoarhiv.com/fotografije/depos/depos.html</ref> као и уводни и завршни говор Вука Драшковића<ref>http://www.spo.rs/file/podsecanja.pdf</ref>
== Извори ==
|