Велики пожар у Лондону — разлика између измена

'''Велики пожар у Лондону''' је пожар који је харао Лондоном између [[2. септембар|2.]] и [[5. септембар|5. септембра]] [[1666]]. године, и у коме су били уништени централни дијелови града. Ватра је прогутала средњовјековни део Лондона унутар старих римских зидина. Такође је угрозила, али на срећу није уништила аристократски део Вестминстера, палату Вајтхол као и велики део предграђа у ком су живели сиромашни грађани<ref>-{Porter, Roy (1994). London: A Social History. Cambridge: Harvard.}- </ref>

 

Тачан број жртава се не зна, и традиционално влада мишљење да није био велики, с обзиром да је забиљежен мали број погинулих. Овакво схватање је доведено скоро у питање с обзиром да се у то доба нису биљежиле смрти сиромашних и припадника средње класе, као и да је много њих прогутала ватра не оставивши препознатљиве трагове остатака својих жртава.

 

Дана [[2. септембар|2. септембра]] [[1666]]. године, у недељу ујутру, започела је ватра у кући и продавници Томаса Фаринора, пекара краља [[Чарлс II|Чарлса II]]<ref name="c4">[http://www.channel4.com/history/microsites/H/history/fire/story.html Channel 4, „Прича о пожару“] {{en}}</ref>. Фаринор је заборавио да угаси ватру у пећи у ноћи прије тога, и жеравице су запалиле оближњу камарицу дрва за горење. До 01:00 ватра је већ захватила кућу и продавницу, док је Фаринор увелико спавао. Фариноров помоћник се пробудио и видио кућу пуну дима и пробудио укућане. Фаринор, његова жена и кћерка, као и једна слушкиња, су утекли кроз горњи прозор и преко врха крова. Спремачица је била толико преплашена да се није успјела попети на кров него је остала у кући - постајући тако прва жртва ватре<ref name="Tini" /><ref name="c4" />.

 

Жишке из запаљене куће су пале на [[слама|сламу]] и [[сијено]] у оближњем дворишту Стар Ина, у улици Фиш Стрит Хил. Лондон је [[1666]]. године био у великој мјери изграђен од [[дрво|дрвета]] са [[кров]]овима често прављеним само од лишћа. Ове су се зграде брзо запалиле. [[Ветар|Вјетар]] је тог јутра дувао јако и брзо је разносио ватру. Из Стар Ина, ватра је брзо продрла до цркве свете Маргарет, а затим и у улицу Темз Стрит. Овде је било складишта и сандука са запаљивим материјалима — [[Липиди|уље]]м, [[плин]]ом, [[угаљ|угљем]], сламом итд. До 08:00, седам сати након почетка ватре, пламен је дошао на пола пута до [[Лондонски мост|старог Лондонског моста]].

 

Ватре су гориле читава два дана. Флит Стрит, Олд Бејли, Лаџит Хил, Њугејт су се претворили у пепео. Зидине катедрале светог Павла су експлодирале док је истопљено олово текло у потоцима низ улице. Ватра је горила три дана, на крају уништавајући и храм у близини Холборн Бриџа. Гашењу се приступало првенствено унапријед уништавајући куће и зграде које ватра још није ухватила.

 

Кад се ватра смирила, око четири петине Лондона било је уништено, око 13.200 кућа, 87 [[Црква (грађевина)|цркава]] и 50 [[коњушница]] на површини од око 436 [[Јутро|јутара]] земље<ref name="c4" />. Иако се сматра да је од ватре страдало мало људи, у неку руку, спасила је неке; пацови који су преносили [[куга|црну кугу]] су помрли у пожару. Након ватре број умрлих од куге је нагло опао.

 

Након ове ватре, Лондон је био натјеран да започне градњу која би предупредила овакве пожаре. Дрвене куће које су се до тада градиле, замијењене су кућама од камена и цигле. [[Осигуравајуће друштво|Осигуравајућа друштва]] су схватила да могу избјећи губитак запошљавањем људи који би се борили против ватре. Кристофер Рен, велики архитекта [[17. век|XVII вијека]], почео је реконструкцију Лондона и изградио 49 нових цркава заједно са катедралом светог Павла какву данас познајемо. Након пожара [[1666]]. године, лице Лондона се заувијек промијенило.

 

 

== Референце ==

{{reflist}}

 

{{Commonscat|Great Fire of London}}

[[Категорија:Историја Енглеске]]

[[Категорија:Несреће]]

{{Link FA|eo}}

 

[[ar:حريق لندن الكبير]]

[[sv:Branden i London 1666]]

[[th:เพลิงไหม้ครั้งใหญ่ในลอนดอน ค.ศ. 1666]]

[[tr:Büyük Londra Yangını]]

[[uk:Велика лондонська пожежа]]