Видовдански сабор — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
Нема описа измене |
||
Ред 13:
== Скуп ==
На самом скупу окупило се, по слободној процени, између 50 и 150 хиљада људи, на широком простору између ондашњег [[Булевар револуције (улица у Београду)|Булевара Револуције]] и Дома синдиката, као и у Пионирском парку. На почетку Сабора, скупу се обратио велики број угледних говорника, међу којима су били и Патријарх српски, господин [[Патријарх српски Павле|Павле]], [[престолонаследник Александар Карађорђевић]], књижевник [[Матија Бећковић]], сликар Младен Србиновић, политичари [[Вук Драшковић]], [[Војислав Коштуница]] и [[Никола Милошевић]]
Учесници скупа су, на предлог ДЕПОС-а, захтевали оставку председика Републике Србије Слободана Милошевића (изабраног децембра 1990 на пет година), распуштање Народне скупштине (изабране децембра 1990 на четири године) и формирање владе националног спаса. У том смислу, упућене су одмах након сабора делегације председнику Републике (извештај РТС доступан на: [http://делегације%20председнику%20Србије www.youtube.com/watch?v=F4yXiAzvkBs]), који је прихватио само почетак рада неке врсте округлог стола између власти и опозиције (наведено према: http://www.audioifotoarhiv.com/fotografije/depos/depos.html).
Најупечатљивији моменат првог дана скупа било је дуготрајно звиждање и звечање масе на први помен имена Слободана Милошевића. Пошто је скуп био замишљен као начин притиска на власт да одступи, он није завршен након што су одржани сви говори. Уместо тога, група људи која је дошла из других места је недељу дана боравила непрестано под шаторима у Пионирском парку а њима су се у већем или мањем броју придруживали Београђани, али број окупљених није достизао онај од првог дана. Све то време, током наредних дана и ноћи на бину су излазили говорници, противници власти или музичари. Понекад је долазило и до надреалних сцена, као у случају ноћног наступа панк групе „Директори“, док су се у публици махом налазиле присталице СПО из унутрашњости, старији људи са шајкачама на глави. Једна од најупечатљивих сцена са овог скупа је било ефектно гашење јавне расвете око скупштине током једног од говора Вука Драшковића, које је организовано уз помоћ сарадника опозиције у ЕДБ. Такође,организована је и масовна шетња центром града која је инспирисала касније акције те врсте ([[Демонстрације у Србији 1996–1997.|протести 1996-1997]]). Скуп је завршен без уступака од стране власти. У исто време одржаван је и [[Демонстрације у Београду 1992.|Студентски протест]], и повремено је долазило до прожимања учесника ова два скупа.
| |||