Видовдански сабор — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 8:
Након сецесије Словеније у лето 1991. и повлачења [[ЈНА]] из те републике, [[СФРЈ|савезни]] органи власти додатно губе ауторитет, од раније нарушен одбијањем власти у републикама да се повинују њиховим одлукама. Проглашење независности СР Хрватске и губитак статуса конститутивног народа у новопроглашеној Републици Хрватској изазивају сличне реакције код Срба (проглашење [[Република Српска Крајина|Републике Српске Крајине]]) који су желели да остану у заједници са Србијом и другим републикама које у том моменту нису тежиле издвајању из [[СФРЈ|федерације]]. У јесен 1991. [[Југословенска народна армија]], мобилишући при том велики број резервиста и из СР Србије, водила је војне операције против хрватских војних и полицијских снага око [[Вуковар|Вуковара]], ради очувања сопствене улоге у будућој констелацији односа у земљи, заштите права Срба за останак у [[СФРЈ]] и очувања интегритета [[СФРЈ|Југославије]]. Те војне операције су донеле велика разарања и жртве, а међу народом у Србији и додатну огорченост на режим, како међу националистима, тако и међу југословенски/грађански опредељеном становништву.
Два месеца пре Видовданског сабора, након отцепљења других република, руководство једине две републике које су остале лојалне идеји федерације (Србије и Црне Горе) формирало је [[Савезна Република Југославија|Савезну Републику Југославију]] (проглашена 27. априла 1992), претендујући на континуитет [[СФРЈ]]. У мају 1992. [[СРЈ]] је стављена под режим [[Санкције СР Југославији|међународних санкција]], што је представљало велики шок за становништво и додатни удар на привреду. Нешто раније у СР БиХ је започео рат због различитих интереса тамошњих конститутивних народа, на једној страни [[Муслимани (народ)|Муслимана]] и Хрвата који нису желели да остану у „крњој“ Југославији, односно који су стремили ка стварању властитих држава, те Срба, који су желели да остану у тој заједници. Почетком године је основана [[Република Српска]] која је прогласила останак у СФРЈ. Србија је од стране својих традиционалних западних савезника била оптужена за агресију на новопроглашену [[РБиХ]], а те оптужбе, као и санкције УН је велики део становништва доживљавао као неправедне и претеране.
Годину дана пре Видовданског сабора су одржане масовне антирежимске [[деветомартовске демонстрације]], након којих је дошло до ситнијих уступака опозицији. СПО и друге опозиционе странке су и након њих вршиле притисак на режим, кроз масовне демонстрације одржане у јуну 1991. и марту 1992.
| |||