Манастир Копорин — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене |
Нема описа измене |
||
Ред 1:
Манастир са црквом [[Свети Стефан|Светог Стефана]] [[споменик културе]] од великог значаја налази се на ободу разуђеног градског насеља [[Велика Плана|Велике Плане]] у тешко приступачном крају. Манастирска [[Црква (грађевина)|црква]], посвећена је [[Стефан Првомученик|св. Стефану]], подигнута је за време владавине [[Деспот Стефан|деспота Стефана]] ([[1389]]-[[1427]]) уз чији [[портрет]] је сачуван натпис са титулом деспота коју је [[Стефан Лазаревић]] стекао после [[Битка код Ангоре|битке код Ангоре]] [[1402]]. године, на основу чега се датује сликарство. О [[ктитор]]у као ни времену подизања храма нема података. Била је у рушевном стању до [[1880]]. године када је почела прва обнова. Касних педесетих и током шездесетих година [[20. век]]а рађена је конзервација архитектуре и [[живопис]]а.
Велика обнова Браничевске епархије у другој половини 20. века почиње са епископом Хризостомом, који је на трон епископа браничевских устоличен 1952. године. Великим пожртвовањем и мисионарском делатношћу (између осталог, био је дугогодишњи уредник својевремено многочитаног Православног мисионара), владика Хризостом увећава монаштво и обнавља манастире. Већ 1953. године цело копоринско братство владика Хризостом премешта у [[Манастир Туман|манастир Тумане]], а у копорински манастир доводи младе и образоване монахе. Један од најбитнијих догађаја за новију судбину манастира била је владикина одлука о претварању Копорина у женски манастир. Године 1958. у Копорин долазе девет монахиња из [[Манастир Ћелије|манастира Ћелије]] код [[Ваљево|Ваљева]]. За настојатељицу је постављена Сара (Ђукетић). Под њеном управом, а касније и мати Серафиме, друге игуманије, и данашње мати Агније, манастир Копорин доживљава своју ренесансу: нов конак је направљен 1962, трпезарија 1966, зграда адаптирана у коначиште за народ 1969, главни конак 1977, дозидан анекс трпезарији 1988, „Прокин конак“ 1997...
Приликом замене подних плоча у храму у току [[1977.]] године, у северозападном углу брода цркве, испод фреске на којој је приказан Деспот Стефан, пронађене су [[мошти]] које су биле на дну гробнице. Након детаљног антрополошког и палеопатолошког прегледа, који је извршио наш познати антрополог из Лондана Србољуб Живановић, закључено је да се ради о моштима Светог Деспота Стефана. Свечани пренос моштију обављен је октобра [[1989.]] године.
== Литература ==
| |||