Ђорђе Вујадиновић — разлика између измена

Био је дечак када је дошао код стрица у [[Београд]]. Брат његовог оца није имао деце, па га је посинио. Његов стриц је био власник штампарије Свети Сава. Једног дана док је играо фудбал са својим друговима, дечију игру је прекинуо "чика са шеширом" који их је позвао да дођу у [[ФК Београдски Спорт Клуб|БСК]] и играју у правом клубу. У дресу [[ФК Београдски Спорт Клуб|БСК-а]], што у подмлатку, што у првом тиму, провео је пуних 17 година. Био је део чувене навале подмлатка БСК-а, [[Александар Тирнанић|Тирнанић]], [[Светислав Ваљаревић|Ваљаревић]], Крчевинац, Вујадиновић и Злоковић, која је комплетна ушла у први тим. За први тим је одиграо око 400 утакмица и освојио је пет титула првака, [[Првенство Југославије у фудбалу 1930/31.|1931]], [[Првенство Југославије у фудбалу 1932/33.|1933]], [[Првенство Југославије у фудбалу 1934/35.|1935]], [[Првенство Југославије у фудбалу 1935/36.|1936.]] и [[Првенство Југославије у фудбалу 1938/39.|1939]]. Два пута је био и најбољи стрелац првенства [[Првенство Југославије у фудбалу 1929.|1929.]] (10 голова на 8 утакмица) и [[Првенство Југославије у фудбалу 1930/31.|1931.]] (12 голова на 10 утакмица)

 

 

Пре [[Други светски рат|рата]] је радио као службеник [[Народна банка Југославије|Народне банке]], док је рат провео у немачком заробљеништву. По доласку из заробљеништва посветио се раду с млађим селекцијама. Био је тренер у фудбалској школи [[ФК Партизан|Партизана]] и [[ОФК Београд]]а, а истовремено је био и дугогодишњи селектор омладинске репрезентације Југославије. С њим је непрекидно као председник омладинске комисије фудбалског савеза сарађивао [[Коста Поповић]], некада такође фудбалер [[ФК Београдски Спорт Клуб|БСК-а]]. Пратећи рад омладинске школе [[ФК Црвена звезда|Црвене звезде]] запазио је изузетно талентованог младог тренера [[Миљан Миљанић|Миљана Миљанића]], кога је позвао да му буде помоћник. Миљанићу је и препустио место селектора омладинске репрезентације када је одлучио да се повуче са тог положаја.