Милан Стојадиновић — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 45:
Односи са [[Италија|Италијом]] и са двема државама Римских протокола, [[Аустрија|Аустријом]] и [[Мађарска|Мађарском]], били су веома затегнути; [[Нацистичка Немачка|Немачка]] је водила агитацију код немачких мањина у Југославији и српских организација. У Хрватској није престајало једно хронично врење са сталним нередима и немирима који су постајали забрињујући. Католички епископат отворено се жалио на гоњење католика. Комунистичка пропаганда проузроковала је праву пустош. Осећало се да недостаје рука шефа, време пунолетства младог краља Петра II било је још удаљено. Будућност Југославије није изгледала насмејана. Не треба заборавити да [[1935.]] осовина Берлин-Рим није још постојала ни у зачетку, и да је [[Бенито Мусолини]] охрабривао аустријске легитимисте, тако да би једна рестаурација [[Хабзбурзи|Хабзбурговаца]] у [[Беч]]у или [[Будимпешта|Будимпешти]] изазвала отцепљивање Хрватске, а вероватно и Словеније, док би Италија фаворизовала овај развој, а Бугарска чекала свој час да се баци на традиционалног српског непријатеља. Најзад, привредна криза је била на врхунцу. Земљораднички производи били су изложени невероватном паду цена, док су трговина и индустрија Југославије биле запале у тешку ситуацију, а банкама је претила пропаст. Монета је била изгубила равнотежу.
Убрзо после погибије краља Александра дошло је до промене у француској спољној политици која је изазвала промене и у југословенксој. [[Француска]], која је пред опасношћу од Немачке приближила Италији, није хтела да чује да се [[Италија]] окривљује за [[Атентат на краља Александра I Карађорђевића|Марсејски атентат]]. У јесен [[1935]], италијански напад на Абисинију изменио је из основа односе међу великим силама и међународни положај Југославије. Новембра [[1935.]] године, [[Друштво народа]] реаговало је завођењем санкција против Италије. Што се тиче Југославије, забрана трговине с Италијом, која је била њен главни партнер, довела до продора [[Немачка|Немачке]]. Свестан да за економским везивањем следи политичко, кнез Павле и Стојадиновић су од [[Енглези|Енглез]]а тражили да повећају трговину с Југославијом. Добили су одговор да у [[Велика Британија|Британији]] важи правило да трговци купују где желе. [[Адолф Хитлер]] је у марту [[1936.]] године ушао с војском у Рајнску област која је по [[Версајски споразум|Версајском споразуму]] била демилитаризована, тампон зона између [[Немачка|Немачке]], [[Француска|Француске]] и [[Белгија|Белгије]]. Било је питање само времена када ће доћи на ред [[Аншлус]] и [[Чехословачка]]. Француска је изгледала слаба да себе брани, а камоли друге. Пошто се мислило да је Француска спремна да Југославију жртвује Италији, Стојадиновићева политика се још више окренула према
===[[Конкордатска криза]]===
|