Википедија

Старогрчка књижевност — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Разне исправке
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Разне исправке
Ред 1:
'''Хеленска књижевност''' обухвата [[Књижевност|књижевно]] стваралаштво које започиње [[Хомер]]овим [[Епика|еповима]] око [[8. век п. н. е.|8. века п. н. е.]], а завршава се оквирно [[529]]. године нове ере, када је [[Византија|византијски]] цар [[Јустинијан]] затворио [[Платон]]ову Академију у [[Атина|Атини]], последњу [[Филозофија|филозофску]] школу у [[Антика|антици]]. Хеленска је књижевност не само пресудно утицала на формирање [[Римска књижевност|римске књижевности]], него је извршила огроман утицај и на целокупну потоњу [[Европа|европску]] књижевност, како у тематици тако и у обликовању готово свих књижевних врста. У временском распону од тринаест векова у антици – осам пре нове ере и пет нове ере – стварали су многи песници и прозни писци, који су језиком и [[Култура|културом]] Грци, али нису сви родом били Грци: освајања [[Александар Велики|Александра Великог]] проширила су грчку цивилизацију ван граница [[Античка Грчка|Хеладе]], те су главни градови Александрових наследника – [[Александрија]], [[Антиохија]] и други – постали већа средишта грчке цивилизације од старих грчких [[полис]]а.
Настанак [[Хомер|Хомерових]] епова, [[Илијада|Илијаде]] и [[Одисеја|Одисеје]], који се ставља око 800. стп. н. е., обично се узима за почетак хеленске књижевности. Међутим, ти су епови резултат дуге усмене традиције. Претпоставља се да је досељавање старогрчких племена на [[Балканско полуострво]] завршено око 1000. стп. н. е. и да је тада започело њихово насељавање по градским насељима.
{{Периоди у књижевности}}
 
У 7. и 6. в. стп. н. е. долази до развоја грчке лирике ([[Алкеј]], [[Сапфа]], [[Анакреонт]], [[Пиндар]]). У 5. и 4. веку стп. н. е. развиће се [[Трагедија, античка|трагедија]]. Најзначајнији представници су [[Есхил]], [[Софокле]] и [[Еурипид]]. [[Комедија, античка|Комедија]] се као књижевна врста развила након [[Трагедија, античка|трагедије]]. Најзначајнији комедиограф био је [[Аристофан]].
 
Значајан допринос светској књижевности дале су и хеленска филозофија ([[Платон]], [[Аристотел]]), историографија ([[Херодот]], [[Тукидид]]) и [[реторика]] ([[Исократ]], [[Демостен]], [[Горгије]]).
 
Пораз у бици код Херонеје 338. стп. н. е. и губитак политичке самосталности хеленских-градова држава и њихово потпадање под власт Македоније, владавина и освајања [[Александар Македонски|Александра Македонског]] (336 – 323. стп. н. е.) означавају почетак средишњег раздобља [[Антика|антике]], које се најчешће назива хеленизам (термин историчара Г. Дројзена према старогрчком ελληνισμος – подражавање хеленском начину живота; прихватање хеленске цивилизације; коришћење чистог грчког језика и стила). То је омогућило ширење хеленске културе на простору од Сицилије до Индије, од Нубије до Босфора и Скитије. Јављају се нова културна средишта, [[Александрија]] у Египту, [[Пергам]] у Малој Азији. У великим библиотекама у Александрији и Пергаму, поред сакупљања и чувања рукописа, започет је рад на ономе што данас називамо [[Филологија|филологијом]] и [[историја књижевности|историјом књижевности]].
 
У доба хеленизма развија се нова атичка [[Комедија, античка|комедија]] (Менандар, Дифил). Развијају се нове књижевне врсте. Посебно је популарна идила (Теокрит), краћа лирско-епска песма која пружа идеализовану слику свакодневног живота.
За крај хеленизма узима се 30. стп. н. е. када је [[Антички Рим|Рим]] завладао [[Антички Египат|Египтом]].
 
{{Link FA|sh}}
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Старогрчка_књижевност”