Нововавилонско царство — разлика између измена

{{античка Месопотамија}}

У групу домаћих извора спадају писани извори асирског и вавилонског порекла. Један од најважнијих је [[Вавилонска хроника]] писана на акадском језику на глиненим таблицама. Постоји неколико сачуваних преписа. Постоје многобројни остаци глинених плочица који спадају у документарне изворе и покривају области административног деловања државних структура. Познат је архив вавилонске кредиторске породице Егибија, као и архиви градских центара у [[Урук]]у и Сипару. Драгоцен извор за овај период су [[Старозаветне књиге]], пре свега [[књига пророка Језекија]].

Свештеник Мардуковог храма, [[Берсос]], који је живео на прелазу из 4. у 3. век п. н. е. у својој књизи [[Историја Вавилона]] даје преглед вавилонске историје и митологије. Књига која је посвећена Антиоху Сотеру подељена је на три дела. Први део назван 'Мудрост' обрађује вавилонску митологију, други део обраћује историју месопотамије до легендарног потопа до владавине асирског цара Пула, односно Тигладпаласара III, a трећи део до освајања Александра Македонског. Дело није сачувано у оригиналу, постоје делови код других писаца, Еузебија, Александра Полихистора, Јосифа Флавија и Јулија Африканца.