Помјесна црква — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене |
мНема описа измене |
||
Ред 1:
'''Помјесна црква''', у [[Православље|
У [[Православна црква|Православној цркви]] обично подразумијева [[Аутокефална црква|аутокефалну]] или [[Аутономна црква|аутономну цркву]] у границама независне [[Држава|државе]].
Ред 5:
Административна подјела васељенске цркве врши се по територијалном, а не по националном принципу. У нормалним условима, православни хришћани одређене националности, који живе на једној територији, образују једну [[Парохија|парохију]] и њима руководи један епархијски [[епископ]]. У својим територијалним разграничењима, цркве углавном прате политичко-административну подјелу, с државним и административним границама.
По националном саставу својих вјерника, једна [[Православље|православна]] [[аутокефална црква]] је вишенационална (ако на том простору живе припадници различитих нација), а може бити и једнонационална (ако је тај простор национално хомоген). Теоријски може бити и анационална уколико верници не желе да се национално идентификују.
Свака нација има право и могућност да уђе у цркву с могућношћу да у њој сачува свој национални идентитет, али ниједна нема право да има ''„своју“'' ексклузивну ''„националну цркву“'', која би ''„национализовала Христа“'', учвршћивала национални егоизам и обоготворавала саму нацију.
Према ријечима архиепископа Василија Кривошејина, помјесна црква није само дио католичанске васељенске цркве него се са њом у потпуности идентификује.
|