Илија Барјактаровић — разлика између измена

У [[битка на Иванковцу|бици на Иванковцу]] [[6. август|6. августа]] [[1805]]. [[Миленко Стојковић]] и [[Петар Добрњац]] потукли су [[Турци|Турке]], а [[Хафиз-паша]] је био рањен. Поражени [[Турци]] су се затим повукли у [[Параћин]], који је у то време припадао [[Лесковачки пашалук|лесковачком]], а не [[Београдски пашалук|београдском пашалуку]]. [[Карађорђе]] је на место битке дошао тек када је она била завршена. Одлучио је да на оружје подигне [[Параћин|параћинску]] [[нахија|нахију]]. С тога је заједно са [[Миленко Стојковић|Миленком Стојковићем]] отишао у село [[Извор (Параћин)|Извор]] код свог познаника Илије Барјактаровића. После поздрављања и неколико размењених речи [[вожд]] је упитао свог домаћина: ''„Коекуде, брат Илија, шта мисли параћинска нахија: да ли ће с нама или ће с Турцима?“'' Овај му на то одговори: ''„Само чека да ви дођете, па ћемо с вама сви до једнога!“'' Када је ово чуо [[Карађорђе]] му је рекао: ''„То је лепо. И кад је тако, а ти скупи људе, нек су готови, и нека понесу секире и мотике, јер оружја, знам, немате!“'' Тако се Илија прикључио устаницима тек [[1805]]. и то после српске победе на [[Битка на Иванковцу|Иванковцу]]. Већ наредног дана дошао је са 200 људи у [[Параћин]], и ту су на брду започели да копају шанчеве. Убрзо затим [[Хафиз-паша]] је отишао са својом војском према [[Ниш]]у, а [[Карађорђе]] је Илији Барјактаровићу дао војводску диплому и поставио га за [[војвода|војводу]] у [[Параћин|параћинској]] [[нахија|нахији]]. <ref name="Српске војсковође">Српске војсковође; Дејан Николић; Народна библиотека „Ресавска школа“; Деспотовац; 2000</ref>