Атомистика — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Разне исправке |
м Разне исправке |
||
Ред 3:
Атомистика је првобитно био назив истраживачког правца из 19. века чији су поборници веровали да је материја дискретне, атомистичке природе. Данас су атомистичке идеје општеприхваћене па пошто то није неопходно наглашавати назив је изашао из употребе. На универзитетима широм света Атомистика се предаје у оквиру Модерне физике. На [[Факултет за физичку хемију|Факултету за физичку хемију]] у Беграду и данас постоји предмет који се зове Атомистика. Први предавач био је [[Павле Савић]].
Дуго се сматрало да је материја континуалне (непрекинуте) природе, што потиче још од Анаксагоре (око 500 - 428. п. н. е.). Друкчији поглед, да је природа материје дискретна (дисконтинуална) изнео је [[Демокрит]] (око 460 - 370. п. н. е.) који је најмање састојке материје назвао атомима (атомос - гр. недељив). Према првом схватању објект може да се дели на делове безгранично. Према другом, процес дељења не може да се одвија даље након што се достигну димензије атома.
Дискусија међу грчким филозофима остала је без резултата иако је била веома жива. Ни за једно гледиште није било експерименталне, искуствене потврде. Растућа вера геометричара да је простор непрекидан дала је тежину теорији о непрекидној грађи материје. Међутим ни тада, идеје о дискретној, честичној структури материје нису у потпуности биле одбачене. Оне су добиле јасну подршку Лукреција (97 - 55. п. н. е.) у познатом делу "О природи ствари" и многих послеренесансних научника укључујући [[Исак Њутн|Исака Њутна]] и [[Руђер Бошковић|Руђера Бошковића]] (1711 - 1787). Међутим, тек су хемичари око 1800. године пружили прве експерименталне доказе о исправности таквог схватања.
У 18. веку неколицина хемичара бавила се испитивањем особина гасова и били су познати под именом "пнеуматски хемичари". Између осталих то су били Џозеф Блек (Joseph Black, 1728 - 1799), Џозеф Пристли (Joseph Pristley, 1733 - 1804), [[Хенри Кевендиш]] (Henry Cavendish, 1731 - 1810), [[Џон Далтон]] (John Dalton, 1766 - 1844), [[Карл Вилхем Шеле]] (Karl Wilhem Scheele, 1742 - 1786) и [[Антоан Лаовазије]] (Antoine Laurent Lavoisier, 1743 - 1794). Савремена теорија о атомској структури материје настала је из истраживања ове групе хемичара.
Ред 38:
С. Мацура, Ј. Радић-Перић, АТОМИСТИКА, Факултет за физичку хемију Универзитета у Београду/Службени лист, Београд, 2004.
{{извори|2}}
==Видети ==
| |||