Водице (Смедеревска Паланка) — разлика између измена

Село се налази у непосредној близини Паланке. Данашње село се помињеу [[Харачки (арачки)|Харачким]] списковима и ималоје [[1822]]. г. 17 [[кућа]]. Године [[1846]. г. [[село]] је имало 42 куће, а по попису из [[1921]]. г. у селу је било 175 кућа са 847 [[становник]]а.<br>

Али судећи по предању, као и по траговима који се овде налазе, може се закључити да је овде постојало неко неко старије насеље. И данас се, на граници између Водица и Придворица, налазило се на трагове од рушевина. У близини потока Влаовице, где су виногради, било је по предању, старо насеље. То се место зове Селиште. Западно од села , поред пута који води за Калуђерицу, налазило се извор ''Видова Светиња или Видова Вода'', на који свет сваке младе петке и недеље. У близини ове воде има трагова, мисли се од манастира, који је био задужбина [[кнез Лазар|кнеза Лазара]] и који је славио [[Видовдан]]. Старац Вулићевић прича, да је овај манастир порушен почетком 18. века и да је од његовог камења била подигнута Каменита Ћуприја у Паланци.<br>

Прве куће овога насеља биле су у долини Јасенице и прве и најстарије породице становале су у ''Калуђерици и Тршевони'', одакле су се „ за време шора“ преместиле на данашње место. Најстарији су досељеници Никачи (данас разни презимена). Њиховог предка довео Карађорђе из Дубнице (Пештер) 1809. г. и он се настанио на Калуђерици, где су трла, одакле се „''за време шора''“ преместио на данашње место. За њима су дошли преци Нишковића од Лесковца и настанили се у Тршевини. Трећа по реду досељавања је породица Михаловића (Јевтића) чији је прадед дошао од Лесковца а прабаба од Ђуниса. Прадед Михаловића прво се населио у данашње Шуршево (Лепеница), одакле је дошао овамо. Од Лесковца су дошли и Живковићи (Аранђеловићи) у исто време кад и Нешковићи. Остале породице су дошли из разних крајева. (подаци крајем [[1921]] године).<ref> Подаци су узети из: „Насеља“ књ.13 (др. Б. М. Дробњаковић: Смедеревско подунавље и Јасенице </ref> <ref>Литература „Летопис Подунавских места“(Беч 1998) период 1812 – 1935 г. Летописа, по предању, Подунавских места и обичаји настанак села ко су били Досењеници чиме се бавили мештани</ref>