Ливије Радивојевић — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене |
|||
Ред 7:
Блистава каријера доказује какав је углед уживао, и зашто је за њега речено да је био "симбол права и правде". То потврђује и признање његових политичких противника окупљених око листа "Хрватско право". Приписиване су му заслуге што је "у Хрватској уопште могуће издавати независно опозиционо гласило". Међу првима је почео да ради "на нашем економском подизању побољшавањем нашег господарског стања". Изабран је за првог председника [[Савез српских земљорадничких задруга|Савеза српских земљорадничких задруга]] и почасног председника [[Српска банка|Српске банке]] у Загребу. Подржао је идеју [[Владимир Матијевић|Владимира Матијевића]] код однивања [[Српско привредно друштво Привредник (1897—1946)|Српског привредног друштва Привредник]]. Учествовао је као члан у раду Благовештенског сабора [[1868]]. године, где је уз [[Јован Живковић|барона Јована Живковића]] и [[Александар Стојачковић|Александра Стојачковић]] заступао традиционалну српску политику, залажући се за српске територијалне захтеве, који су у то време били већ скоро напуштени.<ref>Дејан Медаковић, Срви у Загребу, Нови Сад, 2004</ref>
Видећи да је политика од ступања погрешна, радио је на потврђивању српске аутономије, која се свела на црквене и школске послове, али је свакако утицала на то да је дошло до краљевског
Носилац је Велекрста реда Фрање Јосипа.
| |||